Nakon rata, Priština je pretrpela ogromnu promenu, i broj stanovnika se udvostručio tokom samo prvih pet godina nakon 1999. Nekada organizovan i prostran grad (tako sam čuo) postao je klaster nove izgradnje bez pravila ili propisa koji bi sprečavali rašireni rast. Svako je arhitekta u ovom mestu, ljudi pumpaju novac u jednostavne, ružne strukture koja su prazne i muče pešačko iskustvo i nastaviće da to rade još mnogo godina. Molim vas, ostavite projektovanje i izgradnju objekata profesionalacima. Pretpostavljam da na Kosovu to znači svako ko ima dovoljno novca da kupi diplomu ili svako ko ima rođaka ili prijatelja u biznisu. Koncept “profesionalne prakse “ izgleda da još uvek nije shvaćen, i to se očekuje od “najstarijeg naroda” u Evropi sa najmlađom izloženošću ostatku sveta.

Želim da iskoristim ovu priliku da podelim mišljenje stranca sa mojim novo usvojenim narodom. Želim da vam dam uvid u ono što mi izgleda inspirativno i šta mi je odvratno o izgrađenom okruženju Prištine. 

1. Unutrašnji dizajn: DOBRO

Arhitekti na Kosovu razumeju i izvršavaju unutrašnju arhitekturu veoma dobro. Vreme provedeno u barovima i kafićima dominira vreme provodeno napolju pa se tako iskustvo enterijera više vrednuje. Hamam bar je najbolji unutrašnji prostor koji sam doživeo u Prištini. Bio sam dovoljno srećan da se spotaknem niz stepenice prošlog vikenda i budem svedok najboljem enterijeru Kosova. Nedovršeni betonski zidovi, vazdušni džepovi koji naglašavaju teksturu u kontrastu sa uglačanim kožnim nameštajem i blatom pokrivenim pločicama plafona je lepa kombinacija koja neće biti zaboravljena. Zelene biljke penjačice koje se istežu preko betonskih zidova i veoma dobra jazz muzika stvara mesto koje je prilično nezaboravno.

2. Reflektirajuća stakla u užasnim bojama: LOŠE

Jedan od najčešćih arhitektonskih aspekata grada su ovi prazni, ružni zavesni sistemi zidova koji rade samo u smislu da “ponekad” odražavaju nešto od značenja. Ove staklene oblasti su bez mesta i one su uzaludni pokušaji pravljenja arhitekture koja se razlikuje. U stvarnosti one stvaraju vizuelnu kompleksnost koja komplikuje i eliminiše sav identitet mesta koji pokušavaju da definišu.

3. Mešanje starog i novog: DOBRO

Neki ljudi zaista rade super posao i moram da pohvalim one koji su skromni i projektuju ponovno upotrebljivu arhitekturu. Mešanje istorijske strukture sa modernim stvarima je veoma zanimljiva i održiva opcija koja treba da se bolje razume. Postoji ideja koja se zove održiv dizajn. Ne moraš da potpuno uništiš zgradu da dođeš do poželjne arhitekture. Materijali i zgrade treba da se recikliraju i ponovo upotrevljavaju sa novim programima koji donose nove funkcije neiskorišćenom prostoru. Stvaranje arhitekture koja ima veze sa istorijom kroz materijal i programe je jedna stvar, ali pokušavati replicirati arhitektonske ideale iz prošlosti, je opasno.

4. Komunistička arhitektura koja se gradi danas: LOŠE

Jaka arhitektura koja označava snagu i moć je zastarela. Ona je dokaz istorije moderne arhitekture na Balkanu, ali obim i efekat na iskustvenim kvalitetama je štetan za društvo. Prištinska Arena / Tržni centar iza “New Born” znaka je primer onoga na šta mislim. Ona predstavlja brutalnu arhitekturu koja je stil koji se treba poštovati, ali ne kopirati. Moderne zgrade koje se grade u Prištini kao nova zgrada Ministarstva prosvete su zaista razočaravajuće jer pokazuju da su ljudi ovde zaglavljeni u prošlosti. U redu, možda ne svi ljudi, samo oni koji dizajniraju nove zgrade Vlade.

Arhitekti! Molimo vas krenite napred i razmislite o svojoj budućnosti na koju direktno utiče izgrađeno okruženje koje kreirate. Vreme je za nove ideje; proverite Bjark Ingles da vidite na šta mislim.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.

Foto: James W. Stodgel

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.