Br.2: “Mala miss Amerike” (Jonathan Dayton, Valerie Faris, 2006, SAD)

Dečji san je nešto što većina ljudi ne želi da uništi. Većina ljudi će učiniti sve da pomogne deci da ostvare ili se bar približe njihovim snovima. Kada mala Olive Hoover (Abigail Breslin) ne može da sa suzdrži od uzbuđenja što se kvalifikovala za takmičenje lepote Little Miss Sunshine, njena porodica će učiniti sve što može da joj omogući takmičenje (čak i ako to jedva mogu da si priušte). Uglavnom takmičenja lepote ne mogu se logično izjednačiti sa legitimno dobrim filmovima koji osvajaju srca, ali Little Miss Sunshine (dobitnik dva Oskara, i nominovan za druga dva) čini upravo to.

Film se vrti oko porodice iz Novog Meksika koja se čini kao da je stalno na ivici raspada. Glave porodice su roditelji Sheryl (premorena majka koja čvrsto stoji na zemlji, koju igra Toni Collette) i Richard Hoover (Sherylin drugi muž koji pokušava da bude motivacioni govornik i opsednut je pobedama; igra ga Greg Kinnear). Ostali članovi porodice su sumoran i bledi Dwayne (Pol Dano), Sherylin sin iz prvog braka, koji se zavetovao na ćutanja sve dok ne dobije dozvolu za pilota mlaznog aviona, i njegova sedmogodišnja sestra Olive, korpuletna devojčica sa velikim naočarama čiji san je da postane kraljica lepote. Sa njima živi deda Edwin Hoover (Alan Arkin), veteran Drugog svetskog rata, koji je izbačen iz staračkog doma zbog korišćenja i prodaje heroina, kao i depresivni ujak Frank Ginsberg (Steve Carrell) koji je preživeo samoubistvo.

U jednoj od prvih scena filma, gde cela porodica sedi na okupu i jede pečenu piletina, Dayton i Faris briljantno prikazuju složenu dinamiku ove porodice: Sheryl je umorna, ali želi da svi budu srećni i da se slažu, Frank je povučen i grubo iskren prema Olivi u vezi njegovog pokušaja samoubistva i seksualne orijentacije, ovo smeta Richardu, koji izjednačava Frankovo samoubistvo i neuspeh. Deda ne može prestati da psuje užasnu večeru koju imaju, a čini se jasno da Dwayne mrzi sve osim Olive. Olive se čini kao jedina osoba koja ima zdrav odnos sa ostalim članovima porodice, posebno sa dedom. Uprkos nefukcionisanju, kada je Olive izabrana za takmičenje Little Miss Sunshine, porodica odluči da je odvezu i da bi bilo jeftinije da se voze u Kaliforniju u njihovom mikrobusu Volksvagen T2 (sličan kombiju Scooby-Doo-a).

Usput vidimo uspone i padove koje proživljava ova porodica, kao i postepeno raspadanje njihovog kombija. Ipak, ono što ispunjava film nije ono što likovi rade (jer provode mnogo vremena sedeći u kombiju), već koliko ih mi upoznajemo. Iako u suštini postoji šest glavnih likova, svaki od njih je tako fino prikazan da praktično možete da prepoznate nekoga koga poznajete u njima. Njihovi motivi i reakcije postaju jasni kako film odmiče. Do kraja filma, ja nisam više bila ljuta na Richarda što uverava Olive da na svetu postoje samo dobitnici i gubitnici, jer sam shvatila da se plaši da je on sam beznadežni gubitnik. Omogućavajući nam da otkrijemo ko ti likovi zaista jesu, njihovi postupci postaju mnogo razumljiviji, emotivniji i smešniji. Nemojmo zaboraviti, disfunkcionalna porodica na ekranu nije samo dobra za dramu, nego takođe i za urnebesnu komediju.

Dakle, kada želite da ostanete kući i gledate film usred vrelog letnjeg dana, samo se zavalite i gledajte ovu porodicu koja po vrućini Novog Meksika i suncu Kalifornije pokušava da se održi zajedno radi sna devojčice.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.
Foto: Miso
Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.