Zašto ne možemo sami izabrati ono čega želimo da se setimo i ono što želimo da zaboravimo? Da li je to zapravo zato što ne želimo da zaboravimo? Ili smo se zaglavili u sećanja, a da uopšte ne znamo da ona čine deo našeg života?
Primoravaju nas da učimo iz ličnih greški, ali da li mi uopšte učimo išta? Smešno je, zar ne? Zato što  u trenutku kada sebi postavimo tu vrstu pitanja, tačno znamo da nismo onakvi kakvi želimo da budemo … da li je iko?
U tom određenom trenutku naš život se definitivno promenio; u tom trenutku vidimo da nas je mašta svo vreme lagala  i tek tada se suočavamo sa bolnom istinom: Nismo postali ono što smo želeli da budemo i naš život ne teče tokom koji smo želeli.

To je onaj trenutak kada shvatamo da smo u “misaonoj zamci” koju smo tako lepo osmislili, da faktički ne znamo kako da iz nje izađemo. Ne znamo kako da pustimo sami sebe niti kako da pustimo one druge.Da li ste ikada čuli “Početak potpuno novog života”? Da li je to moguće? Kako možemo početi potpuno novi život, ako je onaj koji živimo samo u našoj mašti? “Fizički” život koji živimo je samo sprava.

Naš um je sredstvo za prikupljanje i pripremu neophodnog materijala za naš život o kojem maštamo. U redu, to vas izluđuje! Pa i treba da vas izluđuje, zato što je to razlog zbog kojeg previše razmišljate o posebnoj temi. Nisam psihijatar, iako je to bio moj životni san,  zato što sam zapala u “misaonu zamku” društva koje me je usmerilo u drugom smeru, iako ga mrzim. Već duže vreme razmišljam o ovim “misaonim zamkama” i shvatila sam da svako može pronaći način da se oslobodi, samo morate pronaći onu emotivnu “stranu” koja prevazilazi vaše mogućnosti,  vaš zamišljeni život i vaša ograničenja.

Morate pronaći to “nešto” što toliko volite, što vas čini slabim i istovremeno jakim. U mom slučaju to nije bio nijedan od mojih momaka, to je bio moj pas. Pas me je naterao da shvatim da je ovaj fizički život koji živimo – kafe, izlasci, ogovaranja, seks, škola, bilo šta – sve su to fizičke stvari. To smo mi, ali ono što je iznad nas to je užitak. Ono što prevazilazi naša ograničenja i našu jačinu, to je ona mentalna snaga koja nas čini slabim – TO je radost! Da li je to ljubav? Pa, šta je ljubav uopšte osim smešne “misaone zamke?”