Zemlja je imala četiri velike muze, svaka od njih je sedela na jednom od četiri ugla Adotaklanda, i dok su njihova tela zauzimala zemlju, njihove su se glave krile iznad neba. Ljudi nisu mogli da vide lica muza, jer su njihovi osmesi otkrivali budućnost kja se približava. I ljudi se nisu plašili sudbina nego beznačajnih mašina, koje su bile izvan proporcija i koje su stvarale budućnost. Ljudi su imali transparentnu kožu i žene su okretale točak sudbine pošto muškarci nisu bili u stanju da razlikuju pol. I tako se život kretao između prošlih vremena i nemogućih budućnosti, dok su muze pevale o promeni godišnjih doba i blagonaklono gledale na manji život.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.  

Foto:  Craig Cloutier

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.