Zbog mene se spetljao sa onim sumnjivim likovima iz Bleeker ulice. Imala sam potrebe, i želje, i postojao je samo jedan način da se one ispune. Moj Fernando, u svom ljubavnom ​​ludilu, našao je način, i prevazišao svoje mogućnosti da mi pribavi “stvari”. To što je tonio u dublje dugove nije bilo važno, dokle god su moje želje bile zadovoljene. Kao što možete videti, puno sam grešila i nikada se nisam osećala dovoljno odgovornom što sam ga uvukla u sve to.

U to vreme jedino za šta sam marila bile su žurke i zabave, i drogiranje. Jedva bih priznala da on postoji, osim kada bi mi donosio “stvari”. Zvanično, on mi je bio dečko, ali za mene je bio samo duh. Išli smo na raskošne večere i on bi provodio vreme naručujući fensi vina, i bio je veoma sofisticiran, dok mene nije bilo briga za aristokratiju restoranske scene. Ali, kada bi ušli u klub, muzika bi počela da eksplodira u mojim ušima, i “stvar” bi potekla mojim venama, i ja bih završila utopljena u more plesača.

Sada mi ga je nekako žao. Sramota me moje okrutnosti, i štete koju sam nanela. Na kraju krajeva, on je uspeo da me očistiti od droga, da me otrezni, i da promeni moj život na bolje. Često se pitam da li je možda sve što je uradio to da je preneo svu moju negativnosti na sebe.

Kada mi je otvorio oči, shvatila sam, nažalost, da on nije bio pravi izbor za mene. Nemojte me pogrešno shvatiti, ali to je bio samo deo mog očekivanog puta prema oporavku. Mogao je biti bilo koji drugi momak, i stvari bi ipak završile onako kako jesu. Naš raspad je bio neizbežan.

Sara mi kaže da je izgubio posao grafičkog dizajnera u firmi. Jadnik, taj posao mu je bio jedini preostali razlog za život. Čula sam priče da upada u sve dublje probleme sa tim sumnjivim tipovima. To je verovatno istina, i očekivano.

Mada, to što sam ga napustila, to je bilo prosto bolno. Nije lako zaboraviti topla osećanja ranog jutarnjeg maženja, gde bi naše noge i ruke i tela bila upletena u jedan veliki zaglavljen čvor. Nije lako zaboraviti njegove strastvene poljupce, ili način na koji me uvek gledao u večnom stanju divljenja, ili njegove slatke male ćefove. Nije lako zaboraviti trenutke kada bi mi doneo cveće, ili kada bi upalio sveće, ili njegovo ceremonijalno naručivanje vina...

I ja sam pokušala da mu se zahvalim za sve što je učinio za mene. Poslednji put kada sam ga videla, tu nedelju tokom brunch-a u tom prijatnom malom mesto u East Village-u, pokušala sam da učinim naš raskid što je moguće bezbolnijim. Čak sam mu kupila i poklon. Lep teget džemper, kakve je on voleo. Čak sam se i potrudila da mu napišem lepu oproštajnu belešku na slatkoj maloj kartici (kao da bi to napravilo bilo kakvu razliku).

U to vreme nisam znala kako će primiti raskid. Odmah nakon tog poslednjeg sastanka, ostavio mi je poruku u kojoj mi je rekao da je naslikao moj portret. Rekao da je to njegovo najbolje delo do sada. Ja sam naravno ignorisala sve njegove pozive i tekstove i poruke. Negde sam bila pročitala da je “čist raskid” najbolji način da se to uradi.

Sada izgleda kao da je najgore izbegnuto. Čujem da je pronašao privremeni posao u građevinarstvu. To izgleda kao lep odmor za njega. Makar će dobiti nešto besplatnog vežbanja... Sigurno će se uskoro povratiti. Prilično sam sigurna u to.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.
Foto: FRED FRASSER

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.