Možete da zamislite koliko ima vode na dnu bunara starih nekoliko decenija za stotine žednih ljudi usred pustinje, toliko posla mogu završiti stotine studenata koji jedva dišu čekajući ispred šaltera službenika. Efikasnost “nekoliko službenika” koji rade alatima i metodama od pre 3 decenije je ista koliko i mogućnost vađenja vode iz starog bunara usred pustinje. Čak i da se uspe izvaditi neka kap vode iz tog bunara, ipak neće biti dovoljno vode da se utaži žeđ svih ljudi u redu, kao i što službenici ne stignu da obave posao za svakog studenta, ali i ti poslovi koje obave su polovični, kao što je zagađena voda koja se može izvući sa dna bunara.

Iako objavljena već pre nekoliko godina, digitalizacija administracije sistema Univerziteta u Prištini nije ni blizu toga da se dogodi. Neki bi čak mogli reći da je digitalizacija u toku, i neki njeni znaci se vide, ali ko god razume makar malo o ovome zna veoma dobro da je sajt koji napola funkcioniše i neki monitori na zidovima fakulteta, jedno “veliko ništa” za višegodišnji posao. Jedino objašnjenje od strane UP rukovodstva je da će proces digitalizacije potrajati zbog obuke administrativnog osoblja u korišćenju novog sistema.

Možda čak može i biti istina kada se gleda sa aspekta da će njima zaista trebati puno vremena dok perfekcionišu taj sistem da vrše iste prevare na koje su navikli sa starim sistemom olovke i papira. Univerziet u Prištini vrši isplate od desetine hiljada evra samo za boju i papir na kome se štampaju objave i popisi ispita koji ionako vrede samo nekoliko dana, a u najboljem slučaju samo nedelju dana.

Dodaj tu i probleme koje prouzrokuju velike gužve koje se stvaraju čekajući ispred spiskova, kao i troškove koje čine ljudi plaćeni samo da lepe i skidaju obaveštenja, onda možemo reći da se troškovi za digitalizaciju čitavog sistem mogu pokriti sadašnjim troškovima za 2 ili 3 meseca. Nakon predstavljanja duge liste prednosti digitalnog sistema uprave i troškova koji će biti drastično smanjeni, postavlja se pitanje: Zašto se digitalizacija ne dešava? Odgovor je vrlo jednostavan: Jer uz digitalni sistem ne može postojati tender za papir i boju printera, niti mogućnost kupovine ocena, ne bi bilo mogućnosti za manipulaciju ocenama i za povećanje prosečne ocene, ne bi moglo biti prijema na fakultet uz provincijalne tendencije i uske lične interese i nepotizam.

Uz sve ove dobrobiti i pogodnosti koje donosi digitalizacija uprave UP-a, i sve nemogućnosti koje stvara vodećim strukturama, korumpiranim do vrha, ona se može desiti samo kada se otarasimo starog sistema papira i olovke.

Originalni članak je napisan na albanskom jeziku.

Ilustracija: Daniell Siim

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.