WWOOF je servis koji povezuje poljoprivrednike sa ljudima koji su zainteresovani da uče o organskom uzgajanju. Ovi ljudi se zovu WOOFeri i daje im se hrana i smeštaj u zamenu za njihovu pomoć na farmi. Organske farme ne koristite pesticide, iradijaciju, niti hemijska đubriva, i poljoprivredna porodica jedino jede hranu uzgajanu po sezoni i nju prodaje na tržištu.

Alors, zašto odvojiti dva i po meseca za putovanje po prelepom jugu Francuske, za život sa lokalnim francuskim poljoprivrednicima, učestvovanje u njihovom načinu života, i naravno, za konzumiranje zdrave organske hrane? Glavni razlog je da vežbam moj francuski! Učim za dvojezičnu univerzitetsku diplomu koja zahteva od mene da pohađam kurseve francuskog i tečno govorim na tom jeziku. Za razliku od čitanja i pisanja, govoriti i razumeti francuski mi je teže. U Francuskoj sam već tri nedelje, i primetila sam da imam bolji rečnik i veće ukupno razumevanje jezika.

Prva farma u kojoj se trenutno nalazim i koja mi je pomogla da poboljšam moj francuski je u vlasništvu Anne i Pierre Magnani. Zvana Le Potager de Saquier Nice, farma se nalazi u Saint-Isidore, 30 minuta od Nice. Razne biljke su uzgojene na ovom zemljištu, kao što su: jagode, banane, paradajz, boranija, grašak, romaine salata, zeleni i beli luk, kelj, limun, rotkvice, cvekla, i još mnogo toga! Većina zadataka uključuje iskorenjivanje, obrađivanje i sadnju. Prošlog petka, brala sam fava pasulj, zelenu salatu, grašak i rotkvice da ih pripremim za pijacu koja se organizira svake subote u centru Nice. Rad na farmi je mnogo teži nego što sam očekivala. Iako je dobra fizička vežba, može da bude štetan za telo. Rad se uglavnom fizički ponavlja, i ponekad dugo vreme stojim u istom položaju. Rad na vrelom suncu je naporan tako da su neophodni voda, zaštita od sunca i šešir!

Međutim, pozitivni aspekti rada na organskoj farmi daleko nadmašuju negativne. Postoji osećaj ličnog dostignuća kada naučiš koji grašak je spreman za žetvu samo po brzom pogledu na njega (nagoveštaj: treba da bude otečen i što tamnije zelen). Grašak je pomalo vodnjikav, polu-sladak, i ukusniji sirov nego kuvan! Kada sam prvo započela raditi na farmi Anne i Pierre, nisam bila u stanju da pravim razliku među biljakama jer su mi svi izgledale isto! Sada obraćam više pažnje detaljima kao što su tekstura lista ili oblik stabla, i onda mogu da dođem do zaključka o vrsti biljke. Konstantno radimo sa biljkama paradajza kako bi ih pripremili za žetvu u junu. Instalirali smo tanke konopce sa plafona staklenika do biljaka. Onda smo vezali biljke oko konopca da bi one mogle da rastu naviše a ne po strani i da tako uništavaju druge biljke. Potrebno im je još neko vreme dok seme u potpunosti ne preraste u paradajz i da počnu da se razlikuju od drugih biljaka. Hodala sam po komšiluku pre nekoliko dana i bila sam ponosana što sam bila u stanju da prepoznam susedov paradajz, iako semenke paradajza još nisu potpuno izrasle!

Život i rad na farmi su mi dali priliku da prepoznam razliku između hrane koja se kupuje u supermarketu i hrane koja je organski gajena, pošto ova zadnja ima svežiji i bogatiji ukus. Koji je bolji način da se završi obrok nego činijom sa ukusnim jagodama sveže pobranim u bašti?

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.
Ilustracija: National Geographic
Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.