Po dolasku u Boston, pokušala sam da pronađem najbolje prodavnice kafe u blizini moje kuće. Bilo ih je nekoliko koje su izgledale prilično pristojne, i bilo mi je drago da ću moći nešto raditi u kofein-srodnom, dakle, stresa-slobodnom okruženju. Na moje iznenađenje, međutim, se ispostavilo da niti jedna od njih nema toalet. Još jedno iznenađenje je usledilo kada sam ušla u kafić koji nije imao stolova, samo dugu traku za uzmi i odi pića, i košaru punu zaslađivača na kraju šanka.

Onda se sve spojilo. Nije bilo toaleta, jer nisu bili potrebni. Ljudi nisu provodili mnogo vremena džabalebareći u kafićima. Oni se sigurno nisu upuštali u kofeinom-osnažene razgovore o politici i smislu života. I nisu zapravo ni znali kako da provedu pravu pauzu za kafu.

Bilo mi je čudno. Iako sam znala, naravno, da je američki način ispijanja kafe drugačiji, nikada nisam mislila da će imati tako dubok uticaj na moj način života. Odjednom sam se osetila osujećena na vrlo nekonvencionalan način. Nikada se nisam suočila sa takvim socijalnim preprekama, a navikla sam, poput drugih ljudi iz regiona, da sve bude urađeno u kafićima, bilo da se radi o randevuima ili poslovnim sastancima. Izgleda da mi je nedostatak odgovarajućeg prostora za uživanje u mom omiljenom piću izazvao mnogo više nevolja nego što sam očekivala.

Onda sam ponovo analizirala i došla do zaključka da nedostatak kulture kafe dovodi do socijalne neugodnosti. Zbog nedostatka podsticaja da sednu i uživaju u jutarnjem / popodnevnom makijatu uz dobro društvo, ljudi su pokušali da pronađu zamenu, najbliži su polu-dugi ručkovi i izlasci na pivo. Određene stvari, međutim, nisu baš odgovarajuće da se raspravljaju tokom 15 minutne pauze za kafu dok su druge neobične kada se raspravljaju uz pivo. To je ostavilo ono što ja nazivam “jaz bez kofeina” u odnosima. Ljudi se ponašaju suviše pravilno. Nedostajala im je emocionalna energija da izbije u slučajnom razgovoru o svim malim ili velikim stvarima koje im smetaju. Verovatno je delimično zbog “Kako ste?” pozdrava koji nikada ne ispuni očekivanja stranaca da postane pitanje, ali mi je teško da dobijem direktan odgovor, čak i kada dodam toliko strašni: "Ali, stvarno, KAKO ste vi?” Iako ko je kriv kada ste prisiljeni da popijete kafu na brzaka, takozvano ispijanje šolje razvodnjene kafe, i pobegnete. Stvari na brzaka nikada nisu bile posebno sklone da daju upoznajte-se-bolje efekat. Za mene je to stvorilo prazninu. Nismo u stanju da se povežemo ukoliko ne postoji čime bi se vezali.

Bila sam naviknuta da kafa predstavlja društveno povezivanje svih vrsta, ali mi se čini još interesantnije da bez kafe čak nemamo i isti odnos prema vremenu. Za mene vreme nije izgubljeno ako je provedeno u priči, ja tako dejstvujem. Ali to je nemoguće uraditi ako neko krijući gleda na sat dok ja ispijam moju moku. Za mene ta šolja predstavlja vreme koje je provedeno obmanjujući sat da ide mojim ritmom, ali nekome drugome može da izgleda kao da sam spora i dokona. Pauze za kafu su međutim dragocene obzirom da možete da se udaljite od stvari koje vas muče i da ne razmišljate o stvarima koje morate svakako učiniti. Razgovori koji su uglavnom u obliku dialoga, pomažu da se uspostavi unutrašnji Zen. Ali, stavljanje poklopca na moju šolju kafe za usput zaustavilo je lebdenje srećnih vibracija. Postavilo je nevidljivu barijeru između druge osobe i mene, i naš razgovor je bio lišen topline i radosti, umesto da bude serija politički korektnih monologa.

Nisam ustvari našla magično rešenje za ovo pitanje. Dekafeinirane konverzacije prodaju karte za podsticanje konverzacija, knjige kako stvoriti prijatelje i “sastanke” sa psihijatrom. I ja, ja možda ne prodajem ništa, ali definitivno ne kupujem niti jedan od ovih načina života brze hrane. Na kraju krajeva, ja sam mnogo produktivnija nakon 10-minutne pauze mozga podstaknute kofeinom.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku. 
 
Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.