“Mislim da da”, ja promrljam, dok ona podiže jednu obrvu i pušta me da prođem.

Dok mučno prolazim kroz terminale na putu za moj let, trudim se da zamislim dom. Iako u ovom trenutku dom povezujem sa udobnim krevetom, mislim da je malo apstraktnije od toga.

Generacija ovisnika o pikselima i megabajtima, moji prijatelji i ja smo gomila kotrljajućeg kamenja koji se uporno trude da ne skupe mahovinu. Dosta smo dobri u tome. Međutim, nismo svi ovladali veštinu toga da si doma. Mi smo narkomani promene. Dom postaje mentalni ekvivalent bezbedne sobe panike, jer treba da je siguran. Ali ne postoji ništa sigurno o promeni, osim što je stalna bonanca varijabli.

Fizički, moj dom se menja sa svakim pečatom i svakom vizom na mom pasošu. Tako da imam tendenciju da ga koristim kao definiciju za svaku lokaciju na kojoj raspakujem sadržaj mog kofera. Naravno da mu to ne dodaje sentimentalnu vrednost. Ali, ako ostanem dovoljno dugo to postaje nešto duž onoga što većina ljudi smatra da je, dom. Preduslovi nisu ništa drugo nego najpotrebnije stvari: posteljina, frižider i ljudi sa kojima deliti to (po mogućnosti obe stvari).

To je to mesto gde me nije briga za svetu. Uglavnom zato jer je svet napolju, a ja sam okrenula ključ tri puta da zatvorim vrata. Ali čak i ako me briga, to pokazujem samo privatno, sa štampanim magazinom sa tračevima o poznatim ličnostima i sa sposobnošću da uživam u njemu pre nego što ga bacim. Jer očigledno, ja sam kod kuće.

Mesto gde putujem danas se ne uklapa sa gore navedenenom definicijom. Nemam posteljine, i tamo sam samo u prolazu. To je bio dom pre izvesnog vremena, ali to vreme je prošlo, i ja sam spavala, jela i pustila vodu drugde. Moja lojalnost leži negde drugde, ili bolje rečeno, nigde. Bezbedna soba panike je poslednje sredstvo, a ne mesto gde bi voleo da se vratiš. Tako da valjda ne znam gde je zaista dom. Bizaran je osećaj moderne lutalice, gde je mir u glavi važniji od lokacije.

Za sada dom je gde mi je kofer. Ili makar tamo gde će biti isporučen za oko pet sati.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.
lustracija: Lekan Jeyifo

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.