Premotaj do današnjeg dana. Ja sam odrasla. Ako želim, mogu da slikam po svim mojim zidovima u duginim bojama, iako bih morao da ih prefarbam u neutralne boje kada obavestim stanodavca da menjam stan. Ipak, i dalje se često osećam kao da imam nešto da sakrijem: činjenicu da sam biseksualka​​. Postoji puno zabluda o tome šta to znači, i u mislima homoseksualaca i heteroseksualaca. Biti biseksualna znači da me privlače osobe oba pola, muškarci i žene. To ne znači da me svi privlače, baš kao što biti heteroseksualac ne znači da te privlači svaka osoba suprotnog pola. Takođe ne znači da mi trebaju i muški i ženski partneri da budem srećna ili da sam nesposobna da budem u monogamnoj vezi. Ja se osećam savršeno udobno i potpuno zadovoljna u ozbiljnoj vezi bilo sa muškarcem ili ženom. Nije tačno da su biseksualci jednostavno "pohlepni" i imaju zaista širok izbor partnera. Nisu sve žene za koje bih mogla biti zainteresovana biseksualke ​​ili homoseksualke, ili možda jednostavno nisu zainteresovane za mene. Slično, nisu svi muškarci za koje bih mogla biti zainteresovana zainteresovani za mene, ili im paše da budu u vezi sa nekim ko je biseksualac​​. To je u redu, biti biseksualan ne znači primoravanje na tu seksualnu orijentaciju bilo koga drugog. To ionako ne bi funkcionisalo, biseksualnost i homoseksualnost nisu zarazne i svaki čovek ima pravo na svoju seksualnosti, sklonost i identitet.

Postoji puno stigmi sa kojom se suočavam kao deo LGBT zajednice, i unutar moje zemlje – iako sam srećna da živim u Torontu, koji je jedan od najraznovrsnijih i najprihvatljivijh gradova na koji sam ikada naišla – i izvan nje. Bila sam izbačena iz barova u Kanadi i krila sam moju seksualnu orijentaciju od mojih poslodavaca u Londonu, jer sam se bojala da će mi suditi na osnovu moje seksualnosti umesto mog doprinosa radnom mestu. Kada sam na Balkanu, a ovo mi je treća poseta, imam tendenciju da krijem moju seksualnu orijentaciju. Radim ovo iz opreza jer sam u kontekstu koji nije moj i gde ne govorim tečno jezik. Ovo radim takođe da ne bih uvredila nekoga ili da bi me lakše prihvatili.

Ne mogu da odlučim o tome. S jedne strane, moja seksualna orjentacija je intenzivno lična i nije nešto što svi trebaju da znaju. S druge strane, čovek se nikada ne oseća dobro da krije ko je. Ponekad se osećam kao da izdajem LGBT zajednicu i sebe, naročito kada sam na Balkanu. Način na koji izgledam i kako se izražavam kroz modu ne označuje me odmah kao drugačiju. Veći deo vremena u društvu, sa izuzetkom kada sam sa devojkom, mogu da ‘prođem’ kao heteroseksualka. Drugi ljudi su žrtve jer ih njihovo izražavanje označava kao 'gej', bez obzira na to da li zaista jesu ili nisu. Na Balkanu naročito, postoji ozbiljna borba za LGBT prava i jednaki tretman.

Osećam se krivom što imam mogućnost izbora da se isključim iz teškoća sa kojima se neki ljudi suočavaju gotovo svakodnevno. To mi izgleda kukavički i osećam se kao da doprinosim problemu a ne rešenju, da doprinosim netrpeljivosti i nedostatku informacija a ne rastu tolerancije i širenju obrazovanja o ovim pitanjima. Tako da smatrajte ovo pričom priznanja, ili smatrajte ovo zalogom solidarnosti. Ja i ostali članovi LGBT zajednica širom sveta imamo seksualnost koju nismo izabrali i koju mnogi ne razumeju. Imamo načine života sa kojima se svi ne slažu, ali mi dozvoljavamo da to ko mi jesmo, naši identiteti i želje, vode naše živote, jer nas to čini srećnim. Ta sreća je nevina kao duga voštanih boja i podjednako lepa i vredna kao i sreća nekog drugog.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.
Ilustracija:  Aurel Schmidt (thumbnail), Steven Meisel
Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.