Iako smo uspeli da dizajniramo holograme i super pametne telefone, i dalje kada se uporedimo sa veličinom kosmosa, mi smo tako mali, manji od leptona. Boli nas da priznamo da u odnosu na veličinu svemira, mi bukvalno čak i ne postojimo.

Postoje sve te skale dimenzija u rasponu od atoma do sazvežđa i galaktika, koje naša prostorna logike jedva perceptira. Sama beskonačnost kao fenomen je neshvatljiva. Šta ako između nas postoji dimenzija koja nije ni dugačka, ni široka, ni visoka, dimenzija koja se ne može izmeriti? Šta ako je svetlo jedna dimenzija? A šta ako je naš život kompjuterska igra, a kada umremo se pojavi rečenica napisana fluorescentnim slovima “Level 2”.

Sve ovo je zamorno. Uvredljivo za nas jedina racionalna i svesna živa bića na planeti. Kroz istoriju ljudi nisu uspeli da pronađu odgovore o životu. Ni danas ih ne znamo. Nadam se da ćemo ih naći.

Religija

Svi naši pokušaji, nas sitnih čestica, prema univerzumu nepoznatih i neobjašnjivih stvari, nas je dovela do definicije koju su mi ljudi izmislili “ Sve je Bog napravio”, izraz koji se ne može dokazati kao istinit, ni neistinit.

Nakon tog se razvio veliki broj kreativnih priča, o Bogovima koji žive na Olimpu, o knjigama koje padaju sa neba, antropomorfnim božanstvima koja umiru i ponovo oživljavaju. To su počeci onog što se naziva religijama, mnogi od kojih propovedaju mir i ljubav među ljudima.

Ali upravo ovde je izniklo seme ljudskog licemerja, jer religije su korišćene kao oružje u osvajanju, u potčinjavanju naroda, kao i za ispiranje mozga masa.

Dok vrhunac licemerja predstavlja konflikt između grupa različitih religa i sekti koje teoretski propovedaju bratsku harmoniju, dok u isto vreme nastavljaju antagonističku praksu. 

Ateizam

Pretpostavimo da smo zaključili da Bog ne postoji, i da se svi slažemo. To znači veća koncentracija u nauci i veća radoznalost u otkrivanju istine o životu, jer u ovom trenutku nemamo izreku “Bog je sve stvorio”, koja dovodi do kraja sve puteve u lavirintu.

S druge strane, i samo negiranje empirijskog postojanja prirode, nas udaljava od istraživanja veze ljudi sa energijom prirode, i zatvara nam mogućnosti postojanja čulnog, nematerijalnog sveta.

Na kraju krajeva ne možemo isključiti deističke stavove, znači činjenice da pojave oko nas, cvetanje cveta, kiša, rast embriona, iako sada objašnjivije, ostaju zauvek mistične.

Ovo je zvučalo sentimentalno.

Zaključak

Nije važno šta smo odlučili da verujemo. Postoji ili ne Bog, božanstva, anđeli, ništa, svemir ima ili nema kraj... mi ne znamo. Najbolje je da se ne borimo neprijateljski prema idejama drugih.

I pre nego što podržimo ideologiju ili dogmu, vodimo računa da ne ostavi uticaja na ukupno ljudsko društvo, za vekove nadalje.

Originalni članak je napisan na albanskom jeziku

Ilustracija:  Marie Fette

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.