Naša pesma je ove godine zaista imala pristojnu šansu da stigne do finala, ako mene pitate. Da, ja sam pristrasna. Ali da se ne zavaravamo, nije potrebna muzička veličina da se pristojno prođe na Evroviziji. To je povrh svega, nacionalno takmičenje popularnosti, kao i proslava onoga što svako misli kada razmišlja o evropskoj Pop muzici: čista, optimistična, nespecifična, drečava na svaki način koji možete da smislite. Uspešni "etničke" stavke mogu biti samo marginalno "etničke" za najveći deo, poneki rif ili violina - ali ništa previše agresivno i ništa previše napadno.

Dakle, šta se desilo sa Aurelom? Zašto nije ona dobije dovoljno glasova da prođe dalje? Njen nastup na polufinalu je zapravo, po meni, bio prilično dobar. Ono što je oborilo pesmu je bila kombinacija engleskog tekstovi i sa albanskog intenziteta. Pratite me. Aurelin intenzitet nije loša stvar, to je ono što je čini velikim izvođačem. Ali, teško je da se "Feel the Passion" ozbiljno shvati na engleskom jeziku. "You are in my blood " (Në gjak të kam/Ti si mi u krvi) ima smisla na albanskom jeziku, ali je vrlo čudno na engleskom. Osim toga, ne mislim da je to bilo ništa gore ili bolje od onoga što su druge zemlje poslale. Takva je bila naša sreća ove godine, mislim, iako sam čula gomilu teorija, u rasponu od "Evrovizija mrzi Albance" do "Evrovizija želi nekog slatkog ove godine". Šta god. Mi treba biti srećni što je otpevala pesmu pravilno (PO NOTAMA ovaj put, Ledina Çelo, mislim na tebe) i da, sa puno istinske strasti. I bez lude koreografije.

Svi ostali

Većina nastupa je bila uobičajena za Evroviziju, sa nekoliko zanimljivih izuzetaka. Čula sam razne stvari o pesmi Srbija, od "glupo" do "slatko". Ovog puta, moram reći, Srbija spada u grupu "slatkih". Slatko, zarazno i lagano. Opet, lepa devojka u haljini peva o ljubavno-pobedničku Evrovizijsku formulu, iako se ne sećam kada je Srbija bila tako moderna kao devojke na sceni.

Bosanski Dino Merlin je bio jedan od retkih izuzetaka čija je pesama pevana na engleskom jeziku i dalje zvučala OK. Ali to nije ono po čemu se Bosna razlikovala - članovi benda izgledali su kao da se zabavljaju na sceni, zapravo da su jednostavo srećni što sviraju i što se druže. I Dino zna da pleše (nekako)! Zasluženo šesto mesto.

Hrvatska je izvela svoju sopstvenu verziju “Friday” Rebecce Black. To je u redu, ne treba da bude previše dubokoumno, ali neka je barem zarazno! Barem je Moju Štiklu  2006-e bilo zabavno slušati! A sada saznajem da je skriveno nacionalno blago Ukrajine umetnost peskom. Šta se desilo? Nije me briga da li su zauzeli četvrto mesto. Ukrajina je imala predstavnike kao što je Ruslana, ratnička princeza ukrajinske ravnice! Nemam ništa drugo da kažem o ovome.

Eric Saade zaista želi da bude popularan. Slušala sam stihove pesme i razmišljala o svim stvarima koje bih rekla Ericu da smo zajedno nekoliko minuta. "Zašto ti je toliko stalo o tome šta drugi ljudi misle? Ako se njoj ne dopadaš, nije bitno da li si popularan ili ne. Usredsredi se na tebe, to je ono za što je vreme. Te patike su ružne."

Bila sam iznenađena da Rumunija nije prošla mnogo bolje. Pesma je bila o tome kako "ja ne mogu sama promeniti svet", samo vrsta duha hajde-da-zajedno-radimo, koji Evrovizija voli. Jasno da Evropa nije želela da učini razliku.

Austrijska pesma je izazivala komu. Ultra super duper uspavljujuća snažna balada o veri u ljubav ili u snove ili tako nešto. Ali jedna stvar koju cenim: vizuelno olakšanje. Nakon akrobacija i čistih čudaka iz drugih zemalja, bilo je osvežavajuće imati samo Nadine na sceni. Opet, lepa devojka u haljini peva o ljubavi. Samo nedostaje ekstra zarazni faktor. Slušati pune tri minute je isto kao posmatrati boju kako se suši.

Grčka. Oh Grčka. Zar niste naučila ništa od Helene Paparizou? Vi možete mnogo bolje proći sa ženskim izvođačima.

I mislim da bi trebalo reći nešto o pobednicima, Azerbejdžancima koji su Running Scared. Želim im sve najbolje. Ko bi ikada pomislio da će oni pobediti ove godine? Zaista, ko? Pesma je bila na-sredini-puta, ne prebrza i ne previše spora, dečko-devojčica pop-tehno stvar. Sigurna sam da ako mi date CD-rom muzičke produkcije, olovku i par sati, ja bih možda bila u stanju da sastavim nešto prilično slično. Ja bukvalno nemam ništa da kažem o ovoj pesmi. Nije ništa posebno. To nije pobednička pesma koja će izdržati test vremena (kritikujte me ako hoćete, ali ja i dalje slušam Fairytale Alexander Rybaka i Ruslanin Wild Dances). Ell i Nikki se plaše disanja, jer obožavaju jedno drugo. Pa ... to ne zvuči dobro. Oni trebaja da porade na tome.

Svaki put kada dođe vreme Evrovizije, teško je zamisliti da su sve ovo mesta na svetu koja imaju stvarne probleme. Nadajmo se kosovskom predstavniku 2012-e. Koga da pošaljemo?

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku. 

Foto:  Pieter Van den Berghe

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.