Kažu da se nakon rata poslovi čuvara bili svugde. Zgrade su bile napuštene, mesta su oštećivana i sa teškim vazduhom nejasnoće svuda okolo, ljudi su mislili da je najbolje da se odbrani ono što je njihovo radije nego da se čekaju posledice. Unajmili su čuvare da žive na lokacijama i čuvaju njihova imanja. U mnogo slučajeva, ovi čuvari nisu bili mnogo stariji od dece. Sada je potreban veliki nivo odgovornosti za čuvara. Morate da brinete o nečemu što nije vaše i ako dođe do toga možete biti izloženi opasnosti da zaštitite nešto za šta ste plaćeni da brinete ali vi to ne činite. Teško je za bilo koga da bude dobar čuvar, još teže je za mlade, plahovite mladiće.

U svakom slučaju, tri dečaka iz Prištine, ne preko 20 godina, dobili su posao da rade na obezbeđivanju zatvora u selu. Zatvor je, naravno, bio prazan. Zatvorenici su odavno pušteni, pobegli ili su odvedeni u druge objekte. Sve što je ostalo je zgrada i zato su dečaci iz Prištine zamoljeni da je čuvaju. Ali, bila je zima i grejanje je odavno isključeno. Tako su dečaci obilazili objekte pokušavajući da se ugreju, i bilo je beskorisno isto kao i pokušaji da ostanu suvi na dasci za surfovanje. Bilo je takvo vreme da nikakva količina odeće ne može da se zaštiti, i hladan vetar je šibao kroz tu staru zgradu kao kroz arktičku pećinu.

Zato su dečaci utuvili u glavu da ako ne učine nešto povodom proklete hladnoće smrznuće se u tom zatvoru. Odlučili su da zapale vatru u jednoj ćeliji. Mislili su da će im biti toplo kao u peći. Obišli su zgradu i nakupili drva. Odvaljivali su rafove sa zidova, razvaljivali su vrata i izvukli su podove. Zgrada je bila napuštena i dečaci su zaposleni da je zaštite, i da, oni su razvaljivali zatvor. Ali su bolji čuvari živi nego mrtvi. Zapalili su veliku vatru, onda su pušili cigare i seli su dalje od ćelije i divili se svom delu.

Pretpostavljam da je nemoguće da se kaže kada se odlomi deo vrata, ili kada se odvali patos sa poda, da li farban redovnom farbom ili nekom hemijskom mešavinom koja se takođe koristi za sterilizaciju malih životinja. Ni dečaci to nisu znali. I kada se farba sa drveta zapalila njih trojicu je zahvatio dim kroz nozdrve i onesvestili su se.

I Sada kažite šta hoćete o toksičnoj farbi, to je ništa u poređenju sa jeftinim gredama koje su koristili da održe plafon u vazduhu. Onesvešćeni, i prilično osuđeni, plamen je zapalio plafon i napravio rupe sa druge strane. Velika količina snega je pala preko njih i dečaci su se probudili. Onemoćali i pritisnuti sve većom vatrom, oni su uradili jedinu stvar koju su mogli – popeli su se na krov i izašli iz zatvora.

Zatvor nije izgoreo do temelja, ali kada je izašlo sunce narednog jutra, izgorela je polovina zatvora. Naravno, dečaci su tada već bili u Prištini. Bili su suvi i u toplom, i nisu bili previše razočarani što su njihove kratke karijere čuvara završile u nezdravom dimu.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.  

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.