Kratko objašnjenje o Mormonima: Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana je religija koja je započela svoju istoriju 1827-e u Sjedinjenim Državama. Njeni sledbenici veruju u Knjigu Mormona. Ovo svedočanstvo, koje mnogi Mormoni smatraju kao doslovnu i apsolutnu istinu, prepisuje istoriju. Opisuje grupu ljudi koji se zovu Nephites i koji su oko 600 godine pre nove ere putovali iz Jerusalema do Amerike, gde je sledila kompletna paralelna biblijska naracija. Knjiga, koja povezuje američke Indijance sa drevnim Jevrejima, daje Americi značajnu ulogu u hrišćanskoj istoriji. Za nevernike, teško je shvatiti knjigu ozbiljno jer je puna činjenica koje nemaju nikakve veze sa bilo kakvom istorijskom ili arheološkom pričom koja je zasnovana na akademskim činjenicama. Dalje, Mormoni ispovedaju svoju veru na način koji je sličan načinu posvećenih muslimana. Mormoni ne piju alkohol, ne puše i ne konzumiraju drogu, uključujući kofein. Seks je strogo zabranjen pre braka. Oni imaju strogu dnevnu rutinu, uključujući redovne molitve i svakodnevno vežbanje. Ovo ih čini neverovatno disciplinovanim, velikim radnicima, i izgleda da je njihova kultura zasnovana na prijateljstvu. Dok sam promatrao Mormonski par koji je posvetio svo svoje vreme na Kosovu pomaganju siromašnim selima da imaju pristup čistoj, tekućoj vodi, jedino sam mogao da zaključim da ovi ljudi imaju dobra srca i zato se ne trebaju smatrati čudnim ili opasnim na bilo koji način. A ipak, da li treba da prihvatimo sve organizacije čiji sledbenici imaju dobra srca, čak i ako oni veruju u stvari u koje mi ne verujemo?

Nakon prihvatanja činjenice da čak ni previše prijatani Mormoni na Kosovu me ne mogu ubediti da je postojanje njihove religije nešto poželjno u današnjem svetu, shvatio sam da iako prihvaćam duhovnost svih ljudi, imam problema sa strukturama i organizacijama koje upravljaju sa duhovnošću. Ja se takođe ne mogu otresti činjenice da mi neverovatno smeta to što mnoge verske grupe imaju tendenciju da veruju u apsolutne laži, u vreme kada realnost postaje neverovatno komplikovana tako da verovanje u fantazije koje sam stvaraš ipak izgleda kao bolja opcija. Ljudima, po mom mišljenju, je dozvoljeno da veruju u šta god žele, dokle god se njihova religija ne meša sa našim javnim slobodama. Ali u državi kao što je Kosovo, sa vladom koja baš ne izvršava svoju odgovornost da se uključi u opšte dobro svog naroda, ove slobode su ugrožene od strane ljudi koji su zavisni da im verske organizacije daju cilj životima.

Na Kosovu, u potrazi za kosovarskim identitetom stalno se mešaju vanjska politika, strane religije, i svašta drugo. Dok zemlja pati od neverovatno visokog siromaštva, međunarodni fondovi i crkve neprestano pokušavaju da promene kulturu i navike građana. Dok se po selima promovišu novi oblici vahabist islama kroz izgradnju snežano belih džamija za muške stanovnike seoca punih blata uz finansijsku pomoć zemalja kao što je Saudijska Arabija, u gradovima polna i LGBT prava se promovišu od strane mnogih projekata za podizanje svesti i od strane zapadnih ambasada. Izgleda da se utiče na duše i umove kad god ima ljudi na raspolaganju. Tako, tokom istorije možemo videti da gde god postoji prilika da ljudi povećaju svoje bogatstvo i poboljšaju svoj status pridržavanjem određenog sistema verovanja, oni će to najverovatnije uraditi. Razgovarao sam sa sveže konvertovanim Vahabist muslimanima u Prištini i saznao da im je njihova nova religija dala pristup novim društvenim grupama, obrazovanju i bogatstvu. Isto važi i za Mormone. Ako bih sutra postao Mormon, bio bih deo bogate crkve sa puno mogućnosti.

Nakon prihvatanja moći verskih organizacija, mislim da je problematično to što se njihove istine ne mogu pregovarati. Ljudi širom sveta su ubijali jedne druge od početka ljudske istorije, misleći da je Bog bio na njihovoj strani. Čak i bez poricanja da Bog postoji, istorija je dokazala da ljudi koji za sebe misle da su na strani "dobra" su skloniji da zamisle nevernika kao neprijatelje. Za mene, prava moralna istina dolazi iz intenzivnog studija tamne strane čovečanstva, priznajući njeno postojanje i radeći na tome da budemo bolji. Ako postoji nešto poput ljudskog prosvetljenja, mislim da je jedini put da se to dostigne kroz neverovatnu količinu zdravog razuma. Čak i ako je ova zemlja regulisana od strane sveznajućeg Boga, ne mislim da će pričati sa Njim srediti sve.

Jake verske organizacije imaju moć da nateraju ljude da gledaju dalje od ove složene ljudske realnosti u kojo živimo. Ova realnost, po mom mišljenju, traži pojedinačne istine koje su zasnovane na empirijskim dokazima i koje zahtevaju akciju. Ljudi treba da budu u stanju da donose odluke za sebe i svoje socijalno okruženje, na osnovu toga što vide oko sebe. Ne verujem da je ovo i dalje vreme za velike teorije, i svakako nije vreme za velike fantazije.

Da biste pročitali više o Irminovim zapažanjama o Mormonskoj zajednici na Kosovu, uzmite vaš primerak Religija broj Kosovo 2.0 magazina!

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.
Ilustracija: Jaime Treadwell
Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.