Dokle god se smatra da je Piramida u Tirani Envera Hoxhe – takva ne samo zato jer je projekat napravila njegova kći, nego i zato jer je sagrađena sa ciljem da u njoj bude galerija o životu i delu diktatora – u pravu smo. Dokle god je Piramida, kao što govori moja baba sa žaljenjem, “izgrađena hlebom i puterom naroda”, opet smo u pravu. A ako želimo da dalje argumentišemo i da podržavamo izjave poput one da su čitave generacije provodile trenutke, nezaboravne ili ne, u okolini Piramide ne govorimo laži. Naši roditelji su se zaljubili dok su šetali bulevarom; mi smo imali žurke gde su bili naši prijatelji, policija, i druga nenormalna bića. Izgled centra Tirane se takođe menja. Od velebnog spomenika Skenderbega, isto tako nadahnjujućeg mozaika Nacionalnog Muzeja, visokih stubova Doma Kulture, džamije koja još uvek nosi znakove bombardiranja tokom Drugog svetskog rata pa do zgrada ministarstva i opštine izgrađenih prema italijanskoj fašističkoj arhitekturi neće više izgledati onako kako smo navikli. Radovi u centru Tirane se nastavljaju.

Ali, stvari se menjaju. Starim i shvatam da nismo mi ti koji (često) pravimo kompromise, nego neki mitovi padaju. I stvaraju se novi. Otpor dobija druga imena, i izgleda da je stalno jedna te ista igra. Društveni ili individualni interesi se deformišu, i pretvaraju se od realnih u perceptirane; i redukcija može da dovede do trvdnje da “korača se napred”.

Ubrzo, Albanci iz Albanije će imati mogućnosti da se kreću bez viza u evropskim zemljama članicama Schengena. Samo na tri meseca, bez službene mogućnosti da apliciraju za posao. Ali biti će slobodni da se kreću bez viza. Jedina stvar na koju mogu da pomislim je dostojanstvo koje se vraća Albanskom narodu. Promena je više nego samo birokratska. Neću više trebati da čekam u redu iza Grčke Ambasade, dok Grčki radnik proziva “ovce” i daje besplatne lekcije o tome kako se čeka u redu starcima koji uzimaju vize iz najrazličitijih razloga. Neću se više osećati uvređenom ili biti sa pomešanim osećanjem iznenađenja i inata kada odbijaju vize jednu sa drugom bez razloga. Takođe, neću trebati da čekam u redu za check in na različitim aerodromima dok razni radnici gledaju, gledaju ponovo i samo što ne grizu pasoš da bi potvrdili njegovu verodostojnost. Kolektivno dostojanstvo upotpunjuje moje lično kada pomislim koliko će starih ili poštenih ljudi imati koristi od ukidanja viza; koliko će ljudi imati mogućnost da savetuju doktore specijaliste, da se odmaraju po Evropi i da se upozanju sa različitim kulturama. Nadam se da neće proći dugo vremena pre nego što vidim mlade u Tirani koji nose Margielu i kojima je dosadila muzika MGMT-a.

Originalni članak je napisan na albanskom jeziku.

Foto: Gary Joseph Cohen