Odrasla sam sa idejom da mogu da radim sve što želim. Agresivne feministkinje koje sam srela naterale su me da se distanciram od feminizma jer su me nervirale. Većina njih se savršeno uklapa u kliše onih koje mrze muškarce, biciklistice koje veruju u veoma leve ideje i nose Južno Američke pončeve koje su kupili na buvljacima. One misle da mogu promeniti svet organizovanjem radionica o vezi između muškaraca koji jedu meso i ugnjetavanja žena. Sve u svemu, one više štete njihovom povodu nego što mu pomažu svojim ponašanjem i ja mrzim neciljane političke akcije koje se završavaju u sebi samoj. Rodne studije su samo ogroman rezervoar za ovu vrstu žena. Barem sam ja tako mislila.

Predomislila sam se kada sam upoznala mog couchsurfing prijatelja Borisa u Tuzli. Boris je prvi muškarac kojeg sam upoznala koji je diplomirao na rodnim studijama. Za svoju tezu napravio je analizu patrijarhalne strukture u popularnim bosanskim filmovima sa iznenađujućim rezultatima. Većina ljudi koje je intervjuisao su rekli da je žena zadužena za sve u porodici: ona donosi odluke, podiže decu, i upravlja finansijama. Izgledalao je da mnogi od intervjuisanih muškaraca osećaju da im žene dozvoljavaju da odluče o nekim stvarima, jer žele da su oni zaštitnici. Prema Borisovom radu, žene su te, a ne muškarci, koje prenose patrijarhalne strukture, želeći mučkarca koji može da je zaštitnik iako im zapravo ne treba zaštita. “To je ogroman problem”, kaže Boris.

Shvatila sam da sam ja baš kao i ove žene. Radim od moje 16 godine i odrasla sam samo sa majkom. Ona je obavila super posao i nikada nisam osećala da mi nedostaje nešto što bi mi samo otac mogao dati. Uprkos odrastanju bez patrijarha, ja se podređujem klišeu da imam viteza pored mene. Ne vređam se brzo ako mi muški prijatelj popuje. Na nemačkom “patron” je zapravo nešto dobro. Prema Borisovoj tezi, ja sam prenosilac patrijarhalnih struktura, uprkos tome što sam odrasla bez njih. Ali da li je ova potraga za emotivno stabilnim čovekom stvarno toliko loša?

Slika snažnog ramena za oslanjanje treba da bude dekodirana. Nije pogrešno želeti to i ja ne smatram sebe anti-feministkinjom ako želim nekoga ko će me zagrliti kada imam ružan san, ko prati aktivnosti pauka ispod kreveta, ko će me pokupiti sa aerodroma usred noći, i pomoći mojoj najboljoj prijateljici da se preseli u stan na 5. spratu u zgradi bez lifta. Nije pogrešno da želim društvo tokom uzbrdica i nizbrdica osećanja kroz koje me vodi pisanje. Drugara koji voli moju preteranu strast za poslom i koji će sići u crne rupe pisanja donoseći mi tekilu. Trebaš biti u mogućnosti da se osloniš na nekoga bez da te optužuju da ubadaš nož u leđa tvom čitavom rodu.

Problem nije u tome da žene žele sigurnost, svi žele sigurnost. Problem je da tražimo previše očekujući da naši momci budu jaki zaštitnici 24 sata dnevno. Cela rasprava o rodnim ulogama stvara očekivanja koje ni muškarci ni žene ne mogu da ostvare. Ne kažem da nema problema sa rodnom pravdom u Bosni i svuda drugde. Naravno da sam svestna da ima mnogo žena koje su istučene, silovane, ućutkane ili povređene u njihovim pravima na druge načine. Ali, ne treba da dopustimo da loše stvari koje se dešavaju između ljudi unište dobre stvari kao što su ljubav i sigurnost.

Možda ćeš želeti da tvoj dragi bude tvoj superheroj, ali ako je to tako, onda i ti treba da budeš njegov superheroj. Na kraju o tome se radi. Muškarci nisu naši servisi za bezbednost. Oni ponekad posrnu i mi treba da ih uhvatimo kada padnu. Zaista svi znamo da smo više nego sposobne da same rešimo probleme. Nije o tome da li si patrijarh ili matrijarh, radi se o davanju doma jedan drugom.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.

Ilustracija: Bartosz Kosowski

Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.