Formiranje čuvenog “paralelnog društva”, koji se prvenstveno bavilo obrazovanjem i zdravstvenim uslugama u ranim 1990-im, se dokazalo kao primeran uspeh demokratije, pošto su obični građani poboljšali svoje živote kroz dobrovoljno udruženje kada su bili suočeni državnim ugnjetavanjem. Štaviše, studentski pokret koji se rodio od frustracije zbog nedostatka diplomatskog uspeha oko statusa Kosova je nagovestio trijumf nenasilnog otpora, samo da bi se sastao sa neizbežnim nasiljem državnih snaga bezbednosti. Ipak, pre ustanka kome je predvodila Oslobodilačka Vojska Kosova, Kosovo je bilo dom nekih od najpoznatijih jedinstvenih i efikasnih demokratskih pokreta uglavnom nepoznatih u zapadnom svetu.

Zašto bi se trebali fokusirati na stvaranje demokratije na Kosovu? U interesu obelodanjivanja, radio sam sa opozicionom političkom strankom Vetevendosje (Samoopredeljenje) dva meseca tokom leta 2011-e. Ne može se poricati sporna priroda grupe, koliko god neki od tih utiska bili loše informisani, ali osećam da grupa nudi neke od najperspektivnijih aspekata za razvoj istinske demokratije u zemlji kojoj je ona očajnički potrebna.

Važno je definisati šta tačno mislimo kada kažemo demokratija. U njenoj tehničkoj definiciji, to je nominalni oblik vladavine gde građani uglavnom igraju simboličnu ulogu (to jest, preko guranja poluge) i čije mišljenje se jedva prevodi na političke odluke, ako se to uopšte desi. U njenoj stvarnoj definiciji, demokratija je nešto suprotno, i akcije Vetevendosje ukazuju prema drugom razumevanju.

S jedne strane, grupa je provela nekoliko godina formirajući popularnu bazu, i izabrala je da učestvuje na nacionalnim izborima samo u decembru 2010-e. S druge strane, Vetevendosje je zadržala konkretne principe odbijajući da zabavlja bilo kakvu pomisao žrtvovanja suvereniteta Kosova radi “stabilnosti”.

Suverenitet može imati malo elastično značenje, uprkos njegovom konkretnom značnju u međunarodnom pravu. Na primer, ako podržavamo nezavisnost Kosova a istovremeno zadržavamo ovde izneto shvatanje demokratije, šta da se radi sa kosovskim Srbima na severu zemlje? Velika većina njih su glasali da odbiju autoritet Prištine. Dokle god države zadrže valutu međunarodnog reda (nažalost to je tako), naš okvir razumevanja treba da održava granice kako su one istorijski shvaćene što je bliže moguće njihovom obliku. Pošto je to slučaj, treba da se naprave svi napori da se obezbedi da kosovski Srbi na severu zadrže autonomiju koju žele dok se shvaćene granice Kosova održavaju netaknutima i da se osigura da kosovski Srbi više nisu pioni različitih vlasti, mada je to lakše reći nego učiniti.

Ovi predlozi mogu, u najboljem slučaju, biti akademski, ali važno je da se počne razmišljati o tome kako može istinska demokratija biti formirana u zemlji u kojoj i dalje ima nepotrebnog međunarodnog diplomatskog uticaja. Svaka racionalna osoba koja gleda na Kosovo može brzo da zaključi, na primer, da Ambasada SAD-a u Prištini zadržava prekomeran uticaj i prevelike plate funkcionera Ujedinjenih Nacija odražavaju ukupnu neokolonijalnu prirodu međunarodnih “humanitarnih” misija.

U suštini, ja ne govorim da Vetevendosja drži sve ključeve demokratije. Međutim, grupa preduzima korake u pravom smeru. Ja ću rado da analiziram više pozicija Vetevendosje u predstojećim blogovima. Ali, ako imamo minimalno poštovanje prema demokratiji, zanemarujemo ili odbacujemo takve grupe na našu sopstvenu štetu.

Originalni članak je napisan na engleskom jeziku.
Stavove, mišljenja i komentare objavljene na BLOGU nisu neophondo onih na Kosovo 2.0 redakcije. Takođe, sajt zadržava pravo da obriše, odbaci, ili na drugi način ukloni bilo koje stavove, mišljenja i komentari na blog pričama. Sve komentare koji podstiču i ohrabruju govor mržnje ili diskriminacije će biti uređene.