Kristalizirani minimal, a ne lunapark! | Nik Rudari - Dj

Napisao i Slikao: Dardan Zhegrova

Nik Rudari putuje sa svojim studijom “Caravan” i stvara muziku. Veoma alternativni način stvaranja tokom putovanja. 

On je odrastao je u Nemačkoj, ali je poreklom sa Kosova i deo je grupe Llomo. U početku je eksperimentisao sa različitim žanrovima, improvizujući instrumente muzičkim programima. Ali, želeći ne samo da ljudi plešu uz njegovu muziku, on je uveo nešto novo u zvukovima,vrstu meditacije inspirisanu “haosom” koji pojašnjava euforiju trenataka.

Direktno ili indirektno, uticaji putovanja kroz ulice, interakcija sa ljudima različitih kultura, posebnim životnim okruženja na koje nailazi u ruralnim oblastima, prirodom, i arhitekturom u gradovima, čine njegovu muzika življom za slušaoca, poznatijom u kontekstu sagledavanja stvarnog života, boja, pokreta objekata, kao i osnovnih zvukova koje čuje svaki dan.

Nik i Dren Shehu, prijatelje i muzičar, su počeli da sviraju njihovu eksperimentalnu muziku 2006-e, na instrumentima koje su sami improvizovali, pomešanim sa efektima kompjuterskih programa vst i abletone. Llomo je proizvodio eksperimentalni IDM (breacore), ili drugačije rečeno individualnu muziku otvorenu za različite žanrove. Zbog specifičnosti izrade ove muzike, imali su puno prostora za eksperimentisanje. Njihovom ekspanzijom, Llomo se sve više i više identifikovao sa minimalnom elektronskom muzikom, realanom, otvorenom za meditaciju – stvarajući iluziju usporavanja vremena.

Tokom četiri godine postojanja Llomo benda, svirali su u raznim barovima u Prištini, kao što su Gegë, Crem de la Crème, Zero, Hard Rockers Club itd., a takođe i uživo na radiju UrbanFm.

Češće nastupe, neformalnije i slobodnije, održavali su u garažama i privatnim kućama, ali za manju publiku.

Često su improvizovali u “studiju na točkovima”, radi se o žurkama koje su organizovali na dugim putovanjima. One su bile interesantnije, mala grupa ljudi, dugi put, ploča sa muzikom, i spontani zvuci.

Ne postoji određeno vreme kada pojedinac počinje svoj put na izvesnu strast, ali postoji doba kada počinje da razvija tu strast kao deo svog identiteta.

Za Nika, taj trenutku je bio kada je imao 13 godina i kada je počeo da svira gitaru, ali je iz radoznalosti za veći spektar zvukova, pokušavao da svira i druge instrumente.

Bila je to 1998 godina, rat na Kosovu je počeo i Nik i njegova porodica, kao i mnogi drugi Albanci, bili su proterani iz svojih domova i poslati u Nemačku.

Tada je u novom gradu on nastavio da razvija svoju kreativnost vežbajući i spajajući različite instrumente, kako bi postigao ono što je mislio da se ne može postići samo jednim instrumentom.

Ušao je u skenu podzemnih žuraka, upoznao je razne umetnike i postao član nemačkog punk-rok benda, Happy Jack. Iako tek formiran, bend je održavao koncerte u dvoranama gde su svirali poznati nemački umetnici.

Nik je bio bubnjar, a kao ljubitelj rokenrola, punka, i metala, on je već bio formiran muzičar i manje-više je okusio pravac kome je želio da doprinese.

Posle 8 godina u Nemačkoj, odlučio je da se vrati na Kosovo 2005-e, da vidi mogućnosti u muzici kako bi doprineo onim što je izgradio kao umetnik.

“Kada sam došao na Kosovo, bio je to jedan ‘break-down’ za mene, bio sam navikao na duh koncerata i ljudi tamo, a ovde mi je sve izgledalo vrlo haotično, još uvek nisam uspeo da se prilagodim”, rekao je Rudari.

Bez obzira na nezadovoljstvo sa povratkom na Kosovo, Kosovo je takođe predstavljalo širi horizont za manje jasnu kreativnost, koji zahteva podelu i jasnoću, jer samo na taj način se može razumeti njegov značaj. Zato je Rudari počeo da uvodi elektronsku muziku u svoje pesme, koristeći minimalne beat-ove, i “kristalizirao” ih (kako on to kaže), i unoseći ih u muziku koju je stvarao u to vreme.

Trenutno radi sa Adnan Krushom (DJ iz Londona) i Dren Shehom (član Llomo), na formiranju indie rokenrol benda – TOP TV .

Nikova muzika gubi značaj životne sredine gde se sluša, bez obzira da li je to hodajući ulicom, u kolima, u sobi, na planini, u klubu, ili bilo gde drugde. Time se pojačava značaj percepcije, spajaju se kontrasti i razlike između objekata, daje se ukus objektima, omogućava se komunikacija između stvari koje dišu i onih koje ne dišu, a slušalac se sjedinjava sa vremenom i prostorom.