Brat Fatosa Lajçia je dao svoj život za slobodno Kosovo. Sada, Fatos nalazi sebe boreći se protiv zemlje koja se čini da je ravnodušna što uništava sve što je njemu dago. U ”Vuku samotnjaku”, Fatos je stvarno veoma sam dok se bori da sačuva šume zavičaja svojih predaka, Rugove, planinskog regiona zapadnog Kosova.
”Rugova je uništena ... zahvaljujući Kosovskoj Šumarskoj Agenciji”, jadikuje Fatos. ”Nisam siguran da li bi trebao da nastavim ovako ili ne, pošto nikoga nije briga”.
Fatos lako spada u kategoriju onih izvan društva: ekcentrični zaštitnik okoline u zemlji gde se ljudi puno ne zanimaju za priordu. Ali, autor filma Antoneta Kastrati, čiji se ekspanzivni snimci neravnog pejzaža Rugove prelivaju sa Fatosovom usamljenošću, takođe uspeva da ga prikaže kao simbol kosovskih patnji koje su u porastu.
Volja da sačuva prirodni svet Kosova od Fatosa čini željnog učesnika u oblikovanju budućnosti nove zemlje. Ipak, Fatos se takođe oseća nepovezanim i izneverenim od strane vlade i njenih institutcija do te mere da izgleda da žali njihovo postojanje.
Planinar nalazi odmor u povlačenju u Rugovske nemilostive, snežne vrhove gde se suočava sa osnovnom borbom. ”Pre deset godina, živeli smo u režimu, u ratu; osećao si se živijim; više se radilo o opstanku”, kaže on. ”Kada se suočavam sa olujom, sa ledom, to me čini da se osećam živijim”.
--Nate Tabak
