Stoimenov smatra da se iza likova koje publika najviše voli krije nešto drugo. “Od svih likova u Besi, znate, publika najviše voli Dardana. Znate li zašto? Jer je on tradicionalista, i dalje razmišlja o tradiciji. Tako su se povezali sa Teutom i sa Gresinim likom.” Nije stvar u tome da tradicionalna gledišta Dardana i Teute smatraju reprezentativnim za Albance, već vide kodeks časti porodice Berisha, potencira se držanje reči i spremnost da se žrtvuju za svoju porodicu kao za nešto što smatraju vrednim.

“Besa dočarava paralelni svet”, kaže Abazi, “pokazuje neke vrednosti koje su zaboravljene i to je pogodilo ljude u centar.”

Bajraktaraj je obazriviji kada govorimo o tome da li je serija mogla da prevaziđe duboko ukorenjene predrasude, već je video pozitivan odziv kod publike.

“Da li ojačava stereotipe? Ne znam. Stigla su mi brojna pisma, uglavnom od žena”, kaže, “gde one navode nešto sasvim suprotno. Prvi put u životu sada Albance posmatraju na drugačiji način i to je možda bilo u srži ovog izazova. Šta ako, iako stereotipi postoje, šta ako bi ih prihvatio i zatim vam ih poslao nazad, kako biste mogli na odgovarajući način da prosudite: Da li su ovi ljudi zaista ovakvi?”

Na početku druge sezone, kada Petrit otputuje u Estoniju nakon ubistva Uroševe porodice, estonski policajac postavlja pitanje Urošu o onome što mu se desilo na Balkanu.

“On je običan čovek koga su notorni kriminalci pretvorili u zver”, kaže Petrit. Kao da je govorio o sebi ili o Dardanu, ili bilo kom drugom liku u seriji. O sudbini likova u Besi ne odlučuju bogovi, kao što je slučaj sa grčkim tragedijama. Igrom slučaja i sticajem okolnosti, primorani su da se prilagode ulogama koje moraju da izvršavaju, na sopstvenu štetu.

“Uroš se pretvorio u zver jer je, na neki način, takva priča o Balkanu”, kaže Bajraktaraj, “najnovija balkanska priča. Ljudi postaju zveri zbog svega što se izdešavalo. Zato se možda ljudi toliko poistovećuju sa likovima. Mi smo se dotakli nečega što prevazilazi granice obične krimi serije.”

***

U proteklih nekoliko godina, filmovi sa postjugoslovenskog prostora umnogome su prevazišli okvire svojih kategorija. Kosovski film “Hive” je 2022. dospeo u uži krug za Oskara u kategoriji Najbolji međunarodni igrani film, bosanski film “Quo Vadis, Aida?” je 2021. nominovan u istoj kategoriji, a 2020. je makedonski film “Medena zemlja” nominovan u kategorijama Najbolji dokumentarac i Najbolji međunarodni igrani film. Ne postavlja se pitanje ima li ovaj region prvoklasne glumce, reditelje i kinematografe.

Pitanje koje se u seriji Besa implicitno postavlja glasi: “Ako naši filmovi mogu da budu svetskog kvaliteta, zašto ne bi mogle i naše televizijske serije?” Nema razloga da balkanski noar, ako se napravi uz stvaralačke i finansijske resurse prikupljene iz nekoliko zemalja, ne dopre do najviših slojeva prestižnog televizijskog sadržaja i da regionalne priče ne predstavi svetskoj publici.

Besa još nije stigla dotle. Kao što je jedan srpski filmski kritičar napisao u generalno pozitivnoj recenziji serije, gledaoci upoznati sa najkvalitetnijim prestižnim televizijskim sadržajem će “relativno brzo u njoj primetiti početničke korake, početničke mane”, rupe u zapletu, manje probleme u tekstu, probleme u kontinuitetu. Povrh toga, gledalac koji ne zna za bolje mogao bi da pretpostavi nakon gledanja Bese da svaki Albanac razdeli po dve-tri krvne zakletve pre nego što ustane ujutru. Ipak, od nečega se mora početi, pa tako i sa ovom serijom.

“Zaista sam uveren da je ovaj balkanski predeo, koji za sve mejnstrim medije na Zapadu važi kao najgore podneblje u Evropi, u stvari savršeno mesto za sjajne priče”, kaže Stoimenov. “I te priče nisu samo srpske, albanske ili crnogorske priče. One su naše priče.”

Iako je Hamiti isprva bio sumnjičav prema Besi (trebalo je da prođe dve godine dok Klan Kosova nije pristao da kupi prava na emitovanje), na kraju je zaključio “da umetnost, kakva god da je situacija, ako se sa stvarima postupa pristojno, može da se prikaže i na Kosovu i u Srbiji”.

Dok razmišljamo o Kosovu, Srbiji, Balkanu i filmu, često nam na pamet padnu značajni albanski glumci iz jugoslovenskog perioda (većina albanskih medija o Besi je pisala u formi klikbejt tekstova u kojima se postavlja pitanje o tome da li je Florist Bajgora – novi Bekim Fehmiu).

Pri kraju našeg razgovora preko Zoom-a, Bajraktaraj se osvrnuo i na njihov rad. Šta bi oni mislili o Besi? “Svi ti [albanski] glumci koji su bili u Beogradu, bilo bi mi zanimljivo da čujem njihovo mišljenje, ali su sada skoro svi umrli. Faruk, Bekim…” glas mu je utihnuo. “Ali mislim da bi, verovatno, bili zadovoljni. Nisam siguran za samu seriju, da li bi bili zadovoljni tematikom, ali bi bili zadovoljni onime kako je serija primljena kod publike. Voleo bih da je to tačno. Makar smo pokušali.”

Naslovnica: Arrita Katona / K2.0.

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku “Balkanskog trusta za demokratiju” (Balkan Trust for Democracy), projekta Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država (German Marshall Fund of the United States) i norveškog Ministarstva spoljnih poslova. Stavovi izneseni u ovom članku nužno ne odražavaju stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, Balkanskog trusta za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država niti njihovih partnera.

Zašto je navedena ova klauzula?

‘Besa’ kao balkanski noar

Srpska serija o albanskim mafijašima osvaja publiku u Prištini i Beogradu.

Daniel Petrick

‘Besa’ kao balkanski noar

Srpska serija o albanskim mafijašima osvaja publiku u Prištini i Beogradu.

Daniel Petrick