“Nisam siguran da je ovo poslednji pokop ostataka mog oca”, kaže Fitim Batuša (Batusha) iz sela Mala Kruša. “Moj otac je identifikovan i sahranjen pre mnogo vremena, ali se još ostataka pojavljuje, što nas muči”, rekao je.

Pre mesec dana, Batušu su obavestili iz Odeljenja za forenzičku medicinu da su pronađene još dve kosti koje pripadaju njegovom ocu Zaimu Batuši, uprkos činjenici što je on pokopan 2007. Batuša je 25. maja spojio posmrtne ostatke svog oca.

Ostaci 19 bivših stanovnika Male Kruše morali su da budu ujedinjeni posle pokopavanja na seoskom groblju, gde počiva 45 ljudi ubijenih u ratu na Kosovu.

Čini se da su rane porodice Batuše i drugih iz Male Kruše i dalje otvorene, ne samo zbog spajanja identifikovanih kostiju više godina po pokopavanju njihovih voljenih, već i zbog činjenice da su pronašli oko 50 tela (različite institucije daju različite procene) od ukupno 113 stanovnika koji su ubijeni 26. marta 1999. Preostale nestale osobe iz Male Kruše nalazi se među 1.650 osoba koje se i dalje vode kao nestale od završetka rata na Kosovu.

Fitim Batuša je iskusio traumu pokopavanja svog oca i bol zbog toga što nikada nije saznao gde se nalaze njegova dva nestala brata. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Prema mišljenju Batuše, otvaranje očevog groba da bi se sastavile njegove kosti nije jedina stvar koja mu pričinjava bol. Uz fokusirani pogled i jasan govor objašnjava da su njegova dva brata, Feim i Mergim Batuša, takođe među nestalima, kao i osmoro bliskih rođaka o čijoj sudbini ništa ne znaju.

Pored stalne nade da će jednog dana ostaci njegovog brata biti pronađeni, Batuša se boji da pronalazak tela neće staviti tačku na dugotrajnu patnju koju njegova porodica proživljava. To ne iznenađuje kada se u obzir uzme da je porodica tek sada spojila sve očeve ostatke, godinama nakon što je prvobitno pokopan. On i dalje nije ubeđen da će ovo biti poslednji put da će otvoriti očev grob.

Batuša veruje da su institucije bile “neodgovorne” prilikom rada sa porodicama. Ubeđivanje nekih njegovih rođaka da prođu kroz proces ujedinjenja ostataka njegovog oca bilo je izazovno, jer su mnogi bili uznemireni zato što je slučaj ponovo otvoren posle tolikih godina.

Arsim Grdžaliju (Gerxhaliu) je direktor kosovskog Odeljenja za forenzičku medicinu otkako je osnovan 2009. Grdžaliju kaže da razume rođake nestalih osoba i poštuje patnju koju su pretrpeli tokom ovih 19 godina.

Grdžaliju tvrdi da se ujedinjavanje kostiju dešava zbog složene prirode počinjenih zločina. Tokom rata na Kosovu srpske snage su neka od mjesta više puta pokopavali i ekshumirali, s namerom da se prikriju tragovi zločina.

“U nekim slučajevima pronašli su delove tela u Vrbnici [okolina Prizrena] i kasnije smo otkrili još delova tela koji pripadaju istoj osobi nekih 500km daleko, u Batajnici [beogradsko predgrađe]”, objašnjava on. “Srpske snage su ekshumirale tela u Prizrenu kako bi prikrile tragove svojih zločina, ali su neke kosti ostavljene, jer telo ima 208 kostiju.”

Mrtvačnica u Prištini ima 300 predmeta neidentifikovanih ostataka, što predstavlja izazov za šefa Odeljenja za forenzičku medicinu, Arsima Grdžalijua. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Povratak i identifikovanje novih kostiju predstavlja izazov za ovaj odjel. “Šta treba da radimo kada ih pronađemo?” Grdžaliju postavlja retoričko pitanje, dodajući da, u nekim slučajevima, su im rođaci žrtava rekli da ne ‘otvaraju ponovo rane’, odbijajući da sjedine ostatke svojih preminulih. “To je njihovo zakonsko pravo, kao što je naša zakonska obaveza da ih obavestimo kada pronađemo delove tela.”

Prema rečima predstavnika Odeljenja za forenzičku medicinu, u prištinskoj mrtvačnici postoji više od 300 predmeta ostataka koji nisu identifikovani, a koji potiču iz različitih perioda, a svaki predmet ima jedinstveni profil. Grdžaliju objašnjava da se ispostavilo da su mnogi delovi tela koji su pronađeni poticali iz prošlih istorijskih razdoblja, zbog čega je identifikovanje ostataka još teže.

“U svom radu našli smo ostatke iz Drugog svetskog rata i perioda [bivšeg jugoslovenskog potpredsednika Aleksandra] Rankovića — pronašli smo metalni novac koji potiče iz tog perioda”, objasnio je.

Ovakva situacija već duže vreme pogoršava muku koju proživljava porodica Batuša. “Oni nam govore da postoji 300 ostataka i mi kažemo sebi, ‘uh, možda ima nekoga iz naše porodice’. Kosti tamo stoje godinama, neidentifikovane.”

Složeni proces i isprepletenost institucija

Kako se porodice nestalih suočavaju sa beskrajnim bolom, višegodišnji proces identifikovanja ljudskih ostataka obuhvatio je mnoge lokalne i međunarodne institucije koje su sprovele ekshumaciju, identifikaciju i reunifikaciju ljudskih ostataka.

Juna 2002, Kancelarija za nestale osobe i forenziku (prethodnik kosovskog Odeljenja za forenzičku medicinu) osnovana je u okviru pravne kancelarije Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).

U godinama neposredno posle osnivanja odeljenja, na hiljade tela je identifikovano “tradicionalnim” načinima, uglavnom na osnovu odeće i obuće na telu (nakita, itd), što je doprinelo tome da se poveća mogućnost da se naprave greške.

Greške napravljene u prošlosti i nepotpun set uzoraka krvi učinili su da proces identifikovanja ostataka u mrtvačnici postane još izazovniji. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Grdžaliju kaže da 300 ljudskih ostataka u mrtvačnici nije u skladu sa uzorcima krvi koje su rođaci obezbedili za Međunarodnu komisiju za nestale osobe (ICMP). Drugi aspekat koji čini da identifikacija bude teža jeste taj da neke porodice nisu obezbedile uzorak krvi svojih nestalih rođaka, zbog čega je identifikovanje žrtava putem DNK testova postalo nemoguće.

Iako se procenjuje da je broj osoba koje su odbile da daju krv mali, prema podacima koje je EULEX obezbedio za K2.0, takvih porodica je oko 20.

Tarja Formisto je zamenica direktora Forenzičkog instituta Misije Evropske unije za vladavinu prava (Euleks); u ovoj misiji je počela da radi 2008. Formisto veruje da postoji niz razloga zbog kojih su porodice odbile da daju krv.

Ona sugeriše da su neke porodice nestalih izmeštene sa Kosova. Među 1.650 nestalih osoba nalaze se stotine Srba, Roma, Aškalija i Egipćana, ali relevantne institucije nisu pravile klasifikaciju na osnovu etničke pripadnosti, jer nemaju precizne podatke u pogledu nacionalnosti nestalih. Formisto veruje da su druge porodice ubeđene da su njihovi voljeni i dalje živi, te ne žele da ulaze u ovaj proces koji bi mogao da pokaže nešto suprotno.

Ovo odbijanje da se da krv otežalo je identifikovanje više od 300 ljudskih ostataka koji se nalaze u mrtvačnici. Prema rečima Formisto, uskoro će ove neidentifikovane kosti bili pokopane na posebnoj lokaciji koju je odredila Opština Priština.

Odgovornost lokalnih ili međunarodnih institucija?

Proces identifikacije je složen i obuhvata mnoge institucije. Od 2004, ICMP je prikupio uzorke krvi u mnogim slučajevima nestalih na Kosovu. DNK testovi su ranije, u ovim slučajevima, sprovođeni u Bosni i Hercegovini, dok se sada sprovode u Hagu i koštaju više od 500 američkih dolara po osobi.

Ne postoji jasno objašnjenje o tome zašto Kosovo ne koristi svoju laboratoriju za sprovođenje DNK testova radi identifikovanja ostataka žrtava ratnih zločina, ali to čini za druge zločine. Grdžaliju kaže da je podneo zahteve pre više godina, ali prema njegovim rečima, odluku je trebalo da donesu međunarodne organizacije koje tako nešto nisu dozvolile.

Pitanje suočavanja sa ratnim zločinima i pitanje nestalih osoba, posledično, te identifikovanje ljudskih ostataka, oduvek je oblast kojom su rukovodile međunarodne organizacije: preko Unmika, do aktuelnog Euleksovog mandata.

Euleksov mandat, produžen do 2016, trebalo bi da istekne 14. juna. Diskusije o njegovoj ulozi u bavljenju ratnim zločinima, što je oblast u kojoj ova misija ima izvršna ovlašćenja, trenutno ulazi u završnu fazu.

Prenk Đetaj (Gjetaj), predsedavajući Vladine komisije za nestale osobe, insistira na tome da se nadležnost za bavljenje ljudskim ostacima mora predati kosovskim državnim institucijama. “Mislim da je došlo vreme da lokalne organizacije rade na ovome”, rekao je.

Šef Odeljenja za forenzičku medicinu, Arsim Grdžaliju, veruje da njegov departman ima želju da se bavi identifikovanjem nestalih osoba, ali da za to nisu spremni zbog manjka obuke i ulaganja. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Grdžaliju, šef kosovskog Odeljenja za forenzičku medicinu, saglasan je načelno, ali nije siguran koliko je takav korak praktičan. On tvrdi da njegov institut ima volju, ali ne i kapacitet da preuzme ove nadležnosti, a usled činjenice da su vlade uzastopno zanemarivale njegov departman, ne uspevajući da povećaju ljudske i tehničke kapacitete.

Odsek Odeljenja za forenzičku medicinu zadužen za nestale osobe ima 10 zaposlenih, dok sam departman ima ukupno 60 radnika. Njemu fale i neophodne kvalifikacije za preuzimanje nadležnosti od Euleksa. Grdžaliju kritikuje Euleks i različite vlade koje su predvodile Kosovo zbog neuspeha da pruže pomoć u radu. “Za ovih 18 godina, nismo uspeli da sertifikujemo čak ni dvoje forenzičkih antropologa koje imamo”, kaže Grdžaliju.

Formisto se slaže da lokalne vlasti nemaju kapacitete da preuzmu proces identifikovanja nestalih osoba i ljudskih ostataka. Ali ona veruje da postoji i manjak volje, što je nešto što sertifikati neće da popune. “Kosovskim vlastima fali stručna osposobljenost”, rekla je. “One nemaju stručnu pozadinu, nemaju dovoljno iskustva da to obave i, posebno, nemaju volju za tako nešto.”

Zamenica direktora Odeljenja Euleksa za forenziku, Tarja Formisto, smatra da je njena organizacija postala laka meta i da postoji manjak volje kosovskih institucija da preuzmu odgovornost. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Formisto smatra da je Euleks suočen sa optužbama zato što je laka meta za optuživanje za nedovršene zadatke koje drugi nisu obavili. “Ako vam nije stalo do toga šta se desilo ovim ljudima i ako niste voljni da ih pronađete, onda sedite za stolom i pričate besmislice”, rekla je.

Formisto deluje razočarano zbog slabe posvećenosti koju su pokazale lokalne institucije i osoblje mrtvačnice. “Kada sam počela da pravim inventar kostiju, nije mi trebalo dugo da shvatim da niko nije bio zainteresovan za to da radi u podrumu [gde se nalaze ljudski ostaci]”, rekla je. “Sedam sati ujutru im je bilo prerano za početak rada.”

Politički ignorisani

Tehnički problemi su doprineli nemaru prema procesu identifikovanja i misiji da se pronađe preostalih 1.650 nestalih osoba.

Međutim, pitanje nestalih osoba nije bilo prioritetno ni na političkom nivou. Prošle kosovske vlade nikada nisu diskutovale o nestalim osobama i reparacijama u dijalogu za normalizovanje odnosa sa Srbijom, što je proces kojim posreduje Evropska unija još od 2011.

Priča se o tome da će ove godine Kosovo i Srbija postići “konačni” sporazum za normalizaciju, ali nije jasno da li će pitanje nestalih osoba biti obrađeno u ovom sporazumu. Rođaci nestalih osoba su nesrećni zbog stepena posvećenosti koji pokazuje kosovska vlada i činjenice da pitanje nestalih nije još obrađeno.

Prema Batušinom mišljenju, kosovske institucije stalno pokazuju da su ravnodušne prema pitanju nestalih osoba. “Kada bismo bili uporni, mogli bismo da postavimo uslove”, rekao je. “Ako potpišu konačni sporazum kojim se ne rešava problem nestalih osoba, biće to katastrofa za nas, rođake žrtava — ubistvo ispočetka i dokaz da ništa nije urađeno.”

Predsedavajući Vladine komisije za nestale osobe, Prenk Đetaj, veruje da Evropska unija u dijalogu nije posvetila dovoljno pažnje sudbini nestalih. Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) / K2.0.

S druge strane, Prenk Đetaj krivi međunarodne aktere za to što nisu dozvolili da se postave takvi uslovi. “Evropska unija nije pokazala interesovanje za uvrštavanje pitanja nestalih osoba u politički dijalog ili da se evropski put Srbije uslovi sudbinom nestalih”, izjavio je on za K2.0.

Suprotno od Đetaja, Formisto smatra da politička volja nedostaje obema stranama i, prema njenom mišljenju, razlozi za to su jasni. “Oni koji su na vlasti na Kosovu i u Srbiji… zašto bi istraživali zločine koje su sami počinili?” zaključuje ona.

Dok institucije i dalje pokazuju ravnodušnost, čitava situacija ima elemente nejasnoće i mešanja lokalnih i međunarodnih organizacija u proces identifikovanja stotina kostiju koje se nalaze u mrtvačnici. U međuvremenu, rođaci žrtava i dalje žive u nadi i muci iščekivanja da budu obavešteni o sledećem sjedinjavanju ostataka svojih voljenih ili o otkrivanju nestale osobe.[logo]

Fotografije: Atdhe Mulla (Ade Mula) / K2.0.

Urednici: Ljeurina (Leurina) Mehmeti i Džek (Jack) Robinson.

Ispravka: Ovaj tekst je izmenjen 2. jula 2018. godine. U tekstu je inicijalno stajalo da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju bio uključen u identifikaciju tela nakon rata na Kosovu. Ova informacije nije bila ispravna. Brojeve koji se tiču nestalih u Krushi e Vogel također su izmenjene zbog konfliktnih informacija.

Neidentifikovani ostaci i preovlađujuća bol

Proces identifikovanja ostavlja otvorenim rane porodici ožalošćenih i nestalih.

Eraldin Fazliu

Neidentifikovani ostaci i preovlađujuća bol

Proces identifikovanja ostavlja otvorenim rane porodici ožalošćenih i nestalih.

Eraldin Fazliu