Glasanje iz daljine
Članovi dijaspore glasali su za uključenost koja prevazilazi same izbore.
|2025.07.01
|
Serafina sa svojom majkom u Nemačkoj. Fotografija iz arhive Serafine Ferizaj.
Kada je to tvoja priča, jedan deo tebe zauvek će pripadati toj zemlji”, kaže Ferizaj.
Ove nove polemike iznele su na površinu jednu staru raspravu: ulogu dijaspore u životu Kosova — raspravu koja se obično rasplamsa svakog leta, kada se desetine hiljada iseljenika vraćaju u domovinu, i dostiže vrhunac uoči izbora.
Dijaspora se više ne posmatra kao udaljeno ili odvojeno telo od stvarnosti zemlje porekla, već sve više kao sastavni deo političkog i ekonomskog života te zemlje.
A kako su zajednice u inostranstvu rasle i jačale, tako su se i tradicionalni pojmovi državljanstva i političke pripadnosti počeli menjati zajedno s njima.
Osman Osmani sa svojim dugogodišnjim prijateljem i političkim aktivistom Fatonom Topalijem, negde krajem 1983. godine, u hodnicima jedne železničke stanice u Švajcarskoj.
Ovaj kontinuitet identiteta i politike za dijasporu koja održava veze sa Kosovom postaje još vidljivija kada se sagleda u svetlu istorijskog toka migracija sa Kosova.
Hilmi Gashi 1996. godine, kada je bio odgovoran za program na albanskom jeziku na lokalnoj radio stanici Radio Bern u Švajcarskoj. Fotografija iz arhive Hilmija Gashija.
“Vrlo često način na koji smo napustili svoju zemlju direktno utiče na to kako se vezujemo za nju, ali i za zemlju u koju smo migrirali”, kaže Albesa Aliu, psihološkinja koja živi u Montrealu, u Kanadi, gde je pre nekoliko meseci dobila državljanstvo.
Kada razmišljam o svojoj budućnosti, ne mogu da zamislim sebe angažovanu u bilo kom projektu u kojem Kosovo nije u centru.”
Mnogi Albanci iz dijaspore su se još od prvih dana politički poistovećivali s LVV, videći u toj stranci nastavak težnji za samoopredeljenjem i socijalnom pravdom koje su ostale nedovršene nakon rata.
Ključna podrška LVV-u na poslednjim parlamentarnim izborima 9. februara najviše se vezuje za napore Kurtijeve vlade da suzbije paralelne srpske strukture na severu zemlje.
Dok kod jednog dela dijaspore i dalje opstaje osećaj poverenja i nade u vladina obećanja, kod drugih se početni entuzijazam istrošio.
Članovi kosovske dijaspore u Švajcarskoj, tokom protesta u proleće 1998. godine u Cirihu, protiv rata koji je tek izbio na Kosovu. Fotografija iz arhive Osmana Osmanija.
Iako neki u dijaspori Kurtijevu patosom obojenu retoriku prema njima vide kao sračunatu — čak i kao oblik instrumentalizacije — mnogi drugi je doživljavaju kao prihvatljivu.
Dafina Halili
Dafina Halili je i stariji novinar K2.0. Teme kojima se uglavnom bavi su vezane za ljudska prava i socijalnu pravdu. Dafina ima magistarski u oblasti različitosti i medija sa Univerziteta Westminster, London (UK).
Ovaj članak je napisan na albanskom.
Želite da podržite naše novinarstvo? Pridružite se "HIVE" ili razmotrite donaciju.