Hamza Bitići: Nadam se da će romski umetnik jednom moći da bude samo umetnik, bez ikakvih pratećih asocijacija

Mislim da je stvaranje umetnosti jedini način za pomirenje i da se izborimo sa diskriminacijom.

Kada ste dete, onda želite da uđete u neko društvo, a ako vas iz njega izopšte, onda se nešto u vama dešava. To je trauma.

Dakle, moj angažman u pozorištu ne svodi se samo na to da gledam pravo, već da vidim šta dolazi usput i da tome nečemu napravim mesto.

Mnogi kritikuju potragu za učešćem nazivajući je identitetskom politikom ili tokenizovanom umetnošću. Ipak, u pitanju je mnogo više od toga. Stvar je u tome da se dijaloški prostor ispuni raznolikim primerima marginalizovanja.

Čast mi je što se bavim ovime, ali sam, isto tako, nespokojan.