Kusari stavlja deo odgovornosti na medije koji, po njoj, ne pružaju dovoljno pažnje ratu koji se dešava po komentarima. “Ponekad govor mržnje podstiču sami mediji i to onda obeshrabruje ljude da učestvuju u javnim raspravama”, kaže ona, dodajući da to obeshrabrenje posebno pogađa žene. “One znaju da, ako dospeju u medije, pojaviće se na hiljade komentara koji su uglavnom napadi na njihove lične živote.”

Kusari kaže da ako neko komentariše na društvenim mrežama, prema Civilnom zakonu protiv kleveta i uvreda, onaj ko je predmet ovih komentara može da podnese tužbu sudu i traži da se komentar ukloni, ali postoji mogućnost da traži i naknadu štete. Prema njenim rečima, ovaj standard je nizom svojih odluka uspostavio Evropski sud za ljudska prava, ali on još nije testiran u našoj zemlji.

“Ako neki medij objavi vest na svojoj Fejsbuk stranici i onda se pojave komentari koji su nužno krivičnog sadržaja i ti komentari se prijave, na primer neki komentar poziva na moje ubistvo i ja to prijavim medijima, mediji imaju obavezu da odmah reaguju, a ako ne reaguju i za njih nastaje krivična odgovornost”, kaže ona. Takođe kaže i da je vrlo malo izveštaja o komentarima govora mržnje zbog slabih očekivanja da će mediji reagovati.

Mediji na Kosovu uglavnom ne moderiraju sekcije komentara, bilo zbog nedostatka ljudskih resursa da pokriju mnoštvo komentara ili zbog toga što mnogi komentari podstiču druge komentare i povećavaju vidljivost objava i klikove. Algoritmi društvenih platformi su dizajnirani da maksimiziraju angažman korisnika i monopoliziraju njihovu pažnju, navodeći korisnike na polarizirajuć i zapaljiv sadržaj.

Dok platforme društvenih mreža poput Fejsbuka moderiraju komentare koji sadrže govor mržnje na nekoliko jezika, moderacija nije dostupna na albanskom.

U međuvremenu, osim ličnog kodeksa novinarske etike, ne postoji drugi okvir koji medije obavezuje da kontrolišu, brišu ili uređuju komentare koji sadrže jezik mržnje i podele na svojim stranicama na društvenim mrežama.

Ovakve vrste komentara nisu čak ni u nadležnosti Saveta štampe Kosova (SŠK), koji je samoregulatorno telo, a koji su sami mediji osnovali da reguliše sadržaje objavljene u štampanim medijima. SŠK nema mandat da se bavi komentarima na društvenim mrežama pa ne može da preduzme ništa povodom pritužbi građana.

Imer Muškoljaj, izvršni direktor SŠK-a, kaže da ne primaju veliki broj pritužbi na komentare na društvenim mrežama, ali čak i one koje prime ne rešavaju. Muškoljaj kaže da SŠK upućuje stranke da slede procedure i žale se odgovarajućoj društvenoj mreži ili da slede druge pravne puteve.

SŠK ima mandat samo u slučajevima kada se u medijskim sadržajima pojavi govor mržnje. Prema Muškoljaju, pogrdni komentari, govor mržnje i uvrede objavljene na medijskim platformama tretiraju se isto kao i svaki drugi medijski sadržaj i za njih se donose odgovarajuće odluke.

Veliki broj komentara sa govorom mržnje na društvenim mrežama može biti podstaknut načinom na koji sami mediji predstavljaju i oblikuju sadržaj. Mnogo je slučajeva kada mediji daju određenu konotaciju sadržaju koja zatim izazove bezbroj komentara i govora mržnje.

Početkom ove godine objavljeno je da je devojčica od oko 15 godina preminula nakon nesreće u Ski centru na Brezovici. Prilikom izveštavanja, pojedini mediji su u naslove stavili nacionalnu pripadnost žrtve. Činjenica da je žrtva Srpkinja bila je dovoljna da sekciju komentara mnogih medija koji su izveštavali o slučaju preplave komentari koji sadrže opasan govor mržnje. Osim toga, pojedini komentatori su se otvoreno obradovali ovoj smrti, istovremeno priželjkivajući da se više takvih slučajeva desi.

Objavljivanje etničke pripadnosti žrtve od strane medija u slučajevima kada ovaj element ne predstavlja nikakav značaj za vest može se posmatrati i čitati kao nemarno, zlonamerno i kao čin koji ima za cilj podsticanje mržnje i kršenje Etičkog kodeksa SŠK-a.

S druge strane, medijski direktori priznaju da je vrlo teško kontrolisati komentare na društvenim mrežama, ali deo odgovornosti prebacuju i na čitaoce i komentatore. Glavni i odgovorni urednik internet medija Albanian Post Lirim Mehmetaj kaže da se trude koliko god je to moguće da ne dozvole neprimerene komentare na društvenim mrežama, kako ne bi podsticali govor mržnje i etiketirali ili osuđivali osobe koje su predmet određene teme.

“Izražavanje mišljenja u komentarima pokazuje priliku da učestvujete i doprinesete, ali ne da vređate ili pretite”, kaže on.

“Zlostavljanje preko interneta jednako je ozbiljno kao i van interneta”

Komentari na društvenim mrežama koji sadrže govor mržnje mogu izazvati ozbiljne posledice za osobu koja je predmet komentara.

Prošle godine, TikTok video snimci na kojima se vidi kako srednjoškolski profesor biologije Ljuljzim Paci pleše osvojili su društvene mreže. Poslanica iz redova Samoopredeljenja Fjola Ujkani objavila je objavu na Fejsbuku preko koje je pozvala prosvetne službenike u Vučitrnu da preduzmu mere protiv, kako je rekla, “nepristojnih i degenerisanih postupaka” profesora. Podrugljivi komentari prema njemu preplavili su društvene mreže, a profesor je bio meta onlajn zlostavljanja. U jednom intervjuu za KTV, govoreći o svim negativnim komentarima koje je primio, Paci je briznuo u plač. Ispričao je kako je svom bratu rekao da –– u slučaju da ga je sramota –– može ostalima reći da mu je Ljuljzim Paci samo rođak, a ne brat.

Prema rečima psihologa Naima Teljakua, osoba koja je meta negativnih i podrugljivih komentara na internetu može se u početku osećati izolovano i isključeno iz društva, a zatim može početi da oseća dozu straha od dugoročnog uticaja koji ti komentari mogu imati.

“Može se osećati ugroženo i isključeno ili da oseća grižnju savesti”, kaže Teljaku, dok spominje neke od efekata koje izazivaju komentari govora mržnje na društvenim mrežama.

Lista posledica koje Teljaku objašnjava još je duža i seže do problema sa spavanjem i apetitom. “Zlostavljanje preko interneta jednako je ozbiljno kao i zlostavljanje u stvarnom životu, možda čak i ozbiljnije”, kaže on.

Teljaku kaže da kada se zlostavljanje dogodi u stvarnom životu, broj zlostavljača je manji i žrtva ima više prostora da reaguje, dok kada se zlostavljanje dešava na internetu, postoji izuzetno veliki broj zlostavljača koji kao da se hrane i stimulišu jedni druge, što obično rezultira povećanjem doze zlostavljanja.

“Takvi negativni i uvredljivi komentari mogu imati uticaja na mogućnosti zaposlenja targetirane osobe ili na stvaranje njenih društvenih i romantičnih odnosa”, navodi on.

Komentari koji ostavljaju trag

Zlostavljanje preko interneta jednako je ozbiljno kao i van interneta.&#xD;

Blerta Agushi

Komentari koji ostavljaju trag

Zlostavljanje preko interneta jednako je ozbiljno kao i van interneta.&#xD;

Blerta Agushi

Zlostavljanje preko interneta jednako je ozbiljno kao i van interneta.

Zlostavljanje preko interneta jednako je ozbiljno kao i van interneta.