Ko je u trci za ključ Prištine?

Iako je njegovo ime bilo novo u kosovskoj politici, Rama je ušao u trku za Prištinu 2021. godine sa karijerom izgrađenom na međunarodnom nivou u svetu arhitekture i enterijera. Godine 1992, kao šesnaestogodišnjak, preselio se u Veliku Britaniju, gde je završio osnovne i master studije iz arhitekture. Tamo je 2004. godine otvorio svoj arhitektonski biro, sa kojim je osvojio niz nagrada.

Na Kosovu je postao poznat 2012. godine kada je predstavljao zemlju na Bijenalu arhitekture u Veneciji sa izložbom pod nazivom “Kreator filigrana”. Samo godinu dana kasnije, on i njegov tim osvojili su Prvu nagradu na godišnjim World Interiors News nagradama za enterijer Hamam Jazz Bar-a u Prištini, jednog od najistaknutijih prostora noćnog života u gradu godinama unazad. Rama je bio član i potpredsednik odbora Manifeste, Nomadskog evropskog bijenala, koja se održava svake druge godine u jednom evropskom gradu, dok je u Prištini organizovano leta 2022. On je podneo ostavku na tu funkciju kada je odlučio da se kandiduje za Prištinu.

Ime Rame našlo se u domaćim naslovima naročito 2019. i 2020. godine, ali ovoga puta u kontekstu polemika. Njegova firma je projektovala, a on je bio i suvlasnik-investitor u stambenom kompleksu od 17 vila na obali Badovačkog jezera, jednog od glavnih izvora pijaće vode za Prištinu. Iako je opština odobrila planove, projekat je izazvao snažne reakcije brojnih građana i ekoloških aktivista, koji su strahovali da bi izgradnja mogla ugroziti vodosnabdevanje prestonice.

Projekat je na kraju poništio tadašnji predsednik LDK, Lumir Abdixhiku, koji je bio ministar infrastrukture u prvoj Kurtijevoj vladi 2019. godine. Prema Abdixhikuu, odluka je bila rezultat namere vlade da zaštiti prirodne resurse i da da glas građanskom aktivizmu. Ipak, 2021. godine, Rami je ponuđeno da se kandiduje u ime LDK, nakon što je Abdixhiku preuzeo vođstvo stranke.

U kampanji za lokalne izbore 2021. godine, Rama je svoj program zasnovao na tri stuba: “Praktična Priština”, “Čista Priština” i “Priština doživljaja” (na albanskom poznato i kao “tri P”). “Praktična Priština” ciljala je infrastrukturne promene koje su uključivale obrazovanje, zdravstvo, bezbednost u saobraćaju i probleme sa parkingom, sa posebnim fokusom na ambiciozni projekat redizajna Trga Majke Tereze i njegovo proširenje u srce Prištine, čime bi se olakšao pristup pešacima i uspostavila nova hijerarhija saobraćaja u kojoj pešaci imaju prednost, zatim javni prevoz, a na kraju automobili. “Čista Priština” bila je usmerena na zelenu mobilnost i stvaranje zelenih parkova. “Priština doživljaja”, kao kulturna komponenta programa, obuhvatala je infrastrukturne planove za orkestar, novo pozorište, umetničku galeriju i modernu dvoranu za različite kulturne događaje, stavljajući kulturu u centar urbanog iskustva.

Četiri godine kasnije, malo je njegovih projekata zaista sprovedeno, a njegova vladavina suočila se s brojnim kritikama. Jedna od najčešćih zamerki odnosi se na neostvarivost: mnogi projekti ostaju samo na papiru, praćeni pompoznim obećanjima, ali ubrzo odlagani ili nikada sprovedeni. Rama to uglavnom pravda blokadama sa centralnog nivoa, iako ima i slučajeva gde ni projekti koji zavise isključivo od opštine nisu realizovani — poput povezivanja naselja “Dardanija” i “Kalabrija”, izgradnje podzemnih garaža kod glavne zgrade Pošte Kosova u “Dardaniji” ili stavljanja u funkciju žičare u Grmiji.

U ponovnoj kandidaturi koju mu je 24. jula dao Abdixhiku, kao glavna dostignuća Ramine administracije i ciljevi za drugi mandat pomenuti su završetak ključnih projekata koji su ostali u procesu tokom prvog mandata. Među istaknutim projektima bili su: izgradnja unutrašnje obilaznice, Trg Georgea Busha, Ulica “A”, kao i početak implementacije modela celodnevne nastave.

Zatvaranje Trga Georgea Busha tokom 2024. godine bilo je jedno od najkontroverznijih zahvata u glavnom gradu. Glavna saobraćajnica zatvorena je kako bi se prostor ustupio pešacima, ali je to izazvalo ogroman haos u urbanom saobraćaju, bez objavljene studije izvodljivosti koja bi merila uticaj ove intervencije. Tender za transformaciju ove ulice u trg blokirala je Inspekcija za zaštitu kulturnog nasleđa jer je, prema njima, projekat ugrožavao zaštićene objekte. To je bio treći put da se Opština sukobila s ovom institucijom zbog nepoštovanja zakonskih procedura pre početka radova. Tender, vredan više od 18 miliona evra, ostaje jedina konkretna faza projekta, dok se grad i dalje suočava sa posledicama intervencije koja je započela uz veliku buku, ali se završila u urbanoj zbrci.

Pored neizdržive urbane konfuzije koja je preplavila grad, Priština je nedeljama izgledala kao deponija smeća, zbog nesuglasica između opštine i javnog preduzeća “Pastrimi”.

Ali u celoj toj institucionalnoj borbi, građani su ti koji su snosili posledice: Nacionalni institut Kosova za javno zdravlje (IKSHPK) upozorio je da loše upravljanje otpadom može stvoriti povoljne uslove za razvoj bakterija, parazita i insekata, povećavajući rizik od širenja zaraznih bolesti. Tužilaštvo je pokrenulo istragu o neuspehu u upravljanju otpadom u glavnom gradu.

Tokom Raminog mandata, Priština je po prvi put u septembru 2024. uvela model celodnevne nastave u pet škola. Ovaj model je ocenjen pozitivno jer podržava javno obrazovanje i nudi pristup koji je do tada bio dostupan samo u privatnim školama, i to po znatno višoj ceni.

Javne škole koje su primenile ovaj model istakle su prednost što mogu da ponude celodnevni boravak za decu, gde se, osim nastavnih aktivnosti, uključuju i vannastavne aktivnosti, domaći zadaci u školi i rešava jedan od najčešćih problema koje roditelji navode – nošenje teških torbi. Iako trenutno ovaj model ima ograničen domet i obuhvata samo nekoliko škola u prištinskom regionu, cilj je njegovo širenje i na druge škole. Međutim, da bi se to postiglo, bilo bi neophodno izgraditi nove školske objekte zbog velikog broja učenika u prištinskim školama.

Jedan od hroničnih problema Prištine i dalje je upravljanje psima lutalicama. Prema podacima Kliničko-univerzitetskog centra Kosova (QKUK), od januara do septembra 2024. godine zabeležena su 112 slučaja telesnih povreda izazvanih psima lutalicama, što je dodatno naglasilo hitnost potrebe za njihovim bezbednim zbrinjavanjem kroz institucionalne politike.

Godine 2022. Opština je najavila proširenje kampanja sterilizacije i planove za osnivanje Centra za tretman pasa lutalica. U junu 2023. pokrenut je program koji je nudio subvenciju od 50 evra mesečno za usvajanje do pet pasa. Međutim, projektu je nedostajao efikasan mehanizam sprovođenja i ubrzo su isplivale na videlo zloupotrebe i projekta i samih pasa. Rama je 2022. takođe rekao da je u toku proces funkcionalizacije prihvatilišta za pse lutalice i da je lokacija spremna. Ipak, ovo prihvatilište nikada nije zaživelo.

Na lokalnim izborima ove godine, Rama se kandiduje sa sloganom “Priština iznad uobičajenog”, odnosno, kako on sam kaže, “onog svakodnevnog”. Još uvek nije predstavio politički program kojim namerava da osvoji još jedan mandat na čelu Prištine, niti je započeo bilo kakve značajnije predizborne aktivnosti, osim prezentovanja svog rada kao aktuelni gradonačelnik.