Na samom početku filma, kao jedan od povoda za njegovo snimanje navodite planinarske dnevnike svog oca koje ste pronašli. Da li je možda ova tema malo duže čučala u vama ili su vas dnevnici potakli da uopšte razmišljate o tome da snimite film o njoj?

Ja sam 2011. otišla iz Srbije fizički, ali sam se emotivno i psihički izmestila mnogo pre toga. Od kad sam se preselila u Norvešku, u startu sam krenula da radim sa svojom producentkinjom Ingvil Giske i ona je često znala da mi suptilno, na norveški način, natukne ideju da se pozabavim svojim iskustvima rata ili bilo čega što se tiče mog odrastanja u bivšoj Jugoslaviji.

Ja sam to svaki put odbijala, odnosno bilo mi je smešno da ću ikad tako nečim da se bavim. Mislila sam da su sva ta iskustva, sve te nesreće, sve te vanredne situacije koje su nas odjednom snašle deo mene, ali da o tome ne razmišljam niti želim da razmišljam. Pitala sam se koje koristi uopšte imam od toga?

Međutim, desilo se da sam izgubila nekog jako bliskog meni i verovatno je to uz još sijaset drugih stvari doprinelo da čaura u kojoj sam držala sve to što sam duboko zakopala u sebi odjednom pukne. Znala sam da moram da se time pozabavim i kada sam tu odluku donela, onda je pravljenje filma išlo vrlo lako. Ali odluka da to učinim mi se malo prikrala. Osim toga, to što živim u Norveškoj i imam porodicu i prijatelje ovde, ta distanca mi je omogućila da krenem da se bavim tim pitanjima.

Kažete da niste želeli da razmišljate o tome, a kada u filmu razgovarate sa svojom anonimnom prijateljicom koja takođe ne želi da kopa po prošlosti, čini se da Vi pokušavate ipak da je usmerite ka važnosti razgovora o ovoj temi?

Ona je još uvek u toj fazi da ne želi da razmišlja o tome i da se time bavi. Međutim, bitna činjenica je da je ona u svemu tome izgubila majku, tako da je njoj otac, koji je bio u logoru za Hrvate u Begejcima, jedino što ona ima i ona prosto ne želi njega da dovodi u nezgodnu situaciju. Ja ne mogu da zamislim kroz šta je sve ona prošla. Svakako ima pravo sebe da štiti i ja razumem da ona to radi. U jednom smislu film i jeste o tome kako se mi pojedinačno nosimo sa svim ovim problemima i tom boli koja je svuda oko nas.

Verovatno najveći utisak u filmu ostavili su mi planinarski dnevnici vašeg oca i kontrast između onoga o čemu on piše u njima i tadašnjih zbivanja u državi. Da li ste razgovarali sa njim o toj temi i pre snimanja i da li je bio svestan efekta koji bi njegovo učešće u filmu moglo da ima?

Nismo razgovarali o tome unapred, nisam smela da imam taj pristup zato što sam morala da zadržim svežinu njegovih odgovora, tako da ništa nisam otkrivala pre nego što sam imala razgovore sa mamom i tatom, koje čujete u filmu. Oni su na to pristali zato što su moji roditelji, nisam ih ni pitala da li hoće ili neće, jednostavno sam im rekla da ćemo to da radimo.

Nataša Urban: Nema opravdanja da i dalje živimo u neznanju

Nagrađivana rediteljka o cikličnosti pomračenja Sunca i ponavljanju ratova na Balkanu.

Milica Joksimović

Nataša Urban: Nema opravdanja da i dalje živimo u neznanju

Nagrađivana rediteljka o cikličnosti pomračenja Sunca i ponavljanju ratova na Balkanu.

Milica Joksimović