Subotica, značajna kulturna tačka u Vojvodini, nekada je opravdano nazivana “kapijom Evrope”. Grad se izdvajao po raznovrsnosti, različitosti, multikulturalnosti, a brojni gosti su dolazili da posjete velike festivale kao što su Festival evropskog filma Palić (FEF), Trenchtown, Desire Central Station, Jazzire, Jazzik, Etnofest, Interetno, Summer3p i brojni drugi. No, opstanak većine ovih festivala postaje upitan zbog uskraćivanja sredstava iz javnih fondova.

Suboticom, gradom u kojem živi više od deset nacija, a najzastupljeniji su Srbi, Mađari, Hrvati i Bunjevci, upravljaju Srpska napredna stranka (SNS) i Savez vojvođanskih Mađara (SVM).

Prema mišljenju brojnih kulturnih delatnika, postavljanjem nestručnih, stranačkih osoba na rukovodeća mesta u institucijama kulture, gradske vlasti obesmišljavaju i devastiraju kulturne vrednosti grada i urušavaju temelje kulture gradeći nove.

Prema nekim optužbama, postojeća kulturna politika podrazumeva negovanje tradicionalnih vrednosti većinskog naroda, kulturu nacionalnih zajednica, a umjesto da se stvori prostor za raznolikosti, u fokusu su manifestacije u slavu tradicionalne hrane i pića..

Nedostatak komunikacija NVO i lokalne vlasti

Dok su pre par decenija u ovom gradu živeli i stvarali velikani kao glumac Rade Šerbedžija ili režiser Ljubiša Ristić, a festival “Omladina” služio za afirmaciju svega što čini R’n’R zaostavštinu Ex-YU, sada muzičku ponudu čine koncerti Bore Drljače ili Baje Malog Knjindže – “narodnih” umetnika, čije stvaralaštvo često koketira sa kičom, odnosno ekstremnim nacionalizmom 90-ih. Ulice dobijaju imena po književnicima koji su promicali nacionalizam 90-ih, kao što je Branisalav Brane Crnčević ili im se daju priznanja kao Matiji Bećkoviću. I sve se to finansira iz gradskog budžeta.

Istovremeno, novac je uskraćen evropski priznatim festivalima i civilnim institucijama kulture koje neguju savremeno stvaralaštvo, dok kulturna strategija grada, već više od dvije godine, nije jasno definisana, što je bio zadatak lokalnih vlasti.

Dugogodišnji radnik u kulturi, organizator tri priznata subotička festivala i inicijator uspostavljanja saradnje između NVO i lokalne samouprave, Dejan Vujinović, podseća za Kosovo 2.0 da je Subotica, po pitanju umetnosti, uvek bila na razmeđi, nije pripadala ni Beogradu ni Budimpešti, a uvek su je činili umetnici koji su više pripadali avangardnijim umetničkim pokretima nego onim populističkim.

Dejan Vujinović, dugogodišnji kulturni radnik, inicijator je ideje saradnje između civilnog sektora i grsadskih vlasti kako bi Subotica sačuvala bogatu kulturnu ponudu. Photo: Natalija Jakovljević.

“Uvek je postojao neki bunt. Kroz likovnu umetnost 60-tih i 70-tih godina, a kasnije kroz muziku” pojašnja Vujinović. ĆU proteklih 20 godina sve se negde “umiva” da ide ’niz dlaku’ onima koji će biti konzumenti toga. Počeli smo da govorimo o kulturi kao konzumerizmu, nečemu što treba da se prodaje i umetnici u nekom trenutku pokušavaju da pronađu prostora za opstanak, da bi preživeli. Izgubila se oštrica, na neki način”, kaže Vujinović.

Dodaje da se sve polako gasi i nestaje zbog odnosa gradske vlasti prema institucijama kulture. On kaže kako je kap koja preliva prepunu čašu bila kada je došlo do uskraćivanja ili seče radnih mesta u različitim institucijama.

Tako je, na primer, Fondacija Danilo Kiš ostala bez troje zaposlenih, odnosno tamo su danas samo direktorka i novopostavljeni projektni menadžer. Do pre samo nekoliko godina, ova Fondacija je bila vodeća institucija kulture i centar omladinskog svaralaštva ne samo Subotice, već regiona.

“Govorim o ovom sa određenom dozom frapantnosti i osećaja odvratnosti prema načinu na koji se ophodimo prema kulturi”, kaže Vujinović. “Dolazimo do toga da ljudi koji su akademski obrazovani i koji su bili osnivači te institucije ostaju bez radnog mesta, a da se podobni ljudi postavljaju na njihova mesta”.

Dodao je da svaki segment gradskog budžeta za kulturu neko “interpretira kao busiju” koja jedna, druga ili treća politička opcija, mora da zauzme i rasporedi po određenim procentima.

Pokretanje građanske inicijative

Vujinović, kao inicijator uspostavljanja saradnje između NVO i lokalne samouprave, rekao je za K2.0 da je predao Gradskoj upravi zvaničan zahtev koji obuhvata šest tačaka inicijative za pokretanje dijaloga između NVO i vlasti, a koji je potpisalo oko 20 subotičkih civilnih organizacija i umetnika.

“Reč je o tome da kao civilni sektor u oblasti kulture želimo da izađemo pred gradske čelnike i tražimo mogućnost za razgovor. Ne zbog toga da bi mi ovo naše dvorište počistili, nego da jednostavno pospremimo ono što se može pospremiti i da zaštitimo pozicije savremene kulture u ovom gradu pronalaženjem rešenja”, rekao je Vujinović.

On je kazao da su mišljenja u okviru ovih 20 civilnih institucija kulture potpuno različita i da preovladava ono da će biti teško bilo šta promeniti, ali da su svi za promene.

Nela Tonković, direktorka Savremene galerije Subotica, smatra da je rješenje u strateškoj saradnji između ustanova i lokalne saomuprave. Foto: Natalija Jakovljević.

Bivši selektor Festivala evropskog filma Palić (FEF) Petar Mitrić rekao je za K2.0 da je trenutna kulturna politika u Subotici veoma jasna i transparentna – kulturom upravljaju menadžeri, nacionalne zajednice, zavičajna udruženja, čuvari tradicije i politička partija. Dok, dodaje ironično, najveću opasnost predstavljaju sami umetnici – kustosi, istoričari umetnosti, kritičari, intelektualci i publika…

Kao primjer navodi galeriju „Vinko Perčić”, koja je na gradskom budžetu, a gdje je predviđen jedan zaposleni “koji čisti, kači slike, popravlja vodokotlić, vodi administraciju, a usput je i kustos a Skupština grada bez stida predlaže skraćenje radnog vremena Gradske biblioteke na pola”, podsetio je Mitrić.

Direktorka Savremene galerije Subotica Nela Tonković rekla je za K2.0 da ne postoje ideje o potrebi strateške saradnje između ustanova i lokalne samouprave, niti definisanju ključnih ciljeva razvoja kulture u gradu i načinima za njihovo postizanje.

“Tek tada bismo mogli da govorimo i o kulturnim potrebama, programskoj politici, infrastrukturi, finansiranju… Mogli bismo, ali to ne radimo. O dilemama se ne govori, problemi se ne rešavaju”, kazala je Tonković.

Petar Mitrić, bivši selektor za kultni Festival evripskog filma Palić, kaže kako kulturom u gradu upravljaju menadžeri, a po strani ostaju umetnici. Foto Natalija Jakovljević.

Kako je rekla, Savremena galerija Subotica ima sasvim korektan odnos sa lokalnom samoupravom, pre svega sa Sekretarijatom za društvene delatnosti i Sekretarijatom za finansije, ali oni, ma koliko bili efikasni, nisu zaduženi za diskusiju o strateškim pitanjima.

“Izostanak te diskusije je ono što ozbiljno manjka u odnosu sa lokalnom samoupravom, već par godina unazad”, kaže Tonković. “Zato svoju kritiku u ovom pogledu zaista ne mogu da ograničim samo na period od poslednjih godinu i po dana, morala bih da je proširim na sve godine u kojima je suvereno vladao pristup ‘top-down’, zasnovan samo na snazi funkcije, često bez stvarne podloge u dubinskom poznavanju materije”.

Srpska napredna stranka, uz podršku koalicionih partnera, na mesto članice Gradskog veća za oblast kulture grada Suboticepostavila je Miroslavu Babić, diplomiranu ekonomistkinju u čijoj biografiji nema referenci iz oblasti kulture. Iako smo pokušali razgovarati s njom, ona nije odgovorila na naš upit.

No, možda najbolje o odnosu ovdašnjih vlasti prema kulturi govore reči izgovorene krajem aprila ove godine za skupštinskom govornicom kada je odbornica Josipa Ivanković (SNS) rekla da za bavljenje kulturom nije potrebno posebno obrazovanje.[logo]

Naslovna fotografija: Natalija Jakovljević.

Savremena umjetnost u Subotici u borbi za preživljavanje

Sukob između lokalne vlasti i kulturnih institucija u Vojvodini.

Natalija Jakovljevic

Savremena umjetnost u Subotici u borbi za preživljavanje

Sukob između lokalne vlasti i kulturnih institucija u Vojvodini.

Natalija Jakovljevic