“Kako jedan roditelj može da uradi svom detetu ono što su meni uradili moji?”
Deca i mlade queer osobe između porodičnog nasilja i zapostavljenosti od strane države.
|2025.09.08
|
Psihološko nasilje često počinje rano, u obliku onoga što sociologija naziva rodnom kontrolom.
Veći deo moderne istorije, biti queer se nije posmatralo kao identitet, već kao dijagnoza i anomalija.
Porodicama je, uopšteno gledano, lakše da prihvate ideju da se njihove ćerke identifikuju kao dečaci i muškarci, nego obrnuto.
“Što je više konfrontacija, to je više fizičkog nasilja”, kaže Dorina, queer aktivistkinja.
Prvo ih ne pozivaju na rođendane, potom izostaju pozivi za večere ili okupljanja, dok jednog dana ne shvate da se te porodične aktivnosti odvijaju kao da oni ne postoje.
Aktivisti se slažu da je najteži oblik porodičnog nasilja potpuno izbacivanje iz kuće.
Tek ovog leta, nakon stalnog pritiska aktivista, opština je stavila na raspolaganje dva mala stana koja će služiti kao privremena skloništa dok se ne izgradi trajni objekat.
Kako država može da interveniše da, najpre roditelji, a zatim i institucije, bolje tretiraju svoju decu i svoje queer građane?
Dafina Halili
Dafina Halili je i stariji novinar K2.0. Teme kojima se uglavnom bavi su vezane za ljudska prava i socijalnu pravdu. Dafina ima magistarski u oblasti različitosti i medija sa Univerziteta Westminster, London (UK).
Ovaj članak je napisan na albanskom.
Želite da podržite naše novinarstvo? Pridružite se "HIVE" ili razmotrite donaciju.