Isti problemi su se desili i u oblasti tehničkih sporazuma. Svaki put kada se dve strane sastanu u Beogradu, postoje dodatni zahtevi koje obe strane nameću, čime se komplikuje sprovođenje ovih sporazuma i život građana generalno.

Pre normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, treba prvo da se dogodi normalizacija dijaloga. Postoji nekoliko otvorenih pitanja koja komplikuju čitav proces.

Kao prvo, i dalje je nejasno da li obe strane sede za pregovaračkim stolom kao ravnopravni. U zavisnosti od toga ko priča ili (piše), o dijalogu se ponekad govori kao da se vodi između Kosova i Srbije, a ponekad kao da se vodi između Prištine i Beograda.

Kao drugo, ne postoji mehanizam za primenu postignutih sporazuma, što znači da će kosovski i srpski zvaničnici nastaviti da nam pričaju različite priče i upiru prstom jedni u druge zbog nesprovođenja sporazuma. U tom smislu, EU je igrala pasivnu ulogu, jer se nije mešala u proces implementacije.

Kao treće, sporazumi bi trebalo da preciznije definišu probleme i kako će se isti sprovesti. Ako čovek pogleda tekst briselskih sporazuma, oni više liče na beleške jednog studenta koji je u žurbi, koji zapisuje neke glavne tačke iz prezentacije u Pauer pointu. Ovaj tekst ne izgleda kao sporazum koji ima nameru da normalizuje odnos između dveju zemalja koje žele da se priključe EU.

Na kraju, čitav proces bi trebalo da bude daleko transparentniji prema građanima, civilnom društvu i svima ostalima koji žele da učestvuju. Poslednji izveštaji koje je objavio Demokratski institut Kosova (KDI) pokazuju da, uprkos činjenici da su određene teme dominirale političkom scenom ove zemlje, posebno protekle godine, građani Kosova su u velikoj meri (43 odsto) sasvim neinformisani o sporazumima postignutim u procesu dijaloga.

Štaviše, usled nedostatka transparentnosti u pregovorima, Kosovo je doživelo jednu od najvećih političkih kriza otkako je proglasilo nezavisnost, a zbog sporazuma postignutog o uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom. Imajući u vidu osetljivost pitanja o kojima se raspravlja u dijalogu, proces bi trebalo da bude što transparentniji.

Kao konačno zaključak, dijalog se mora nastaviti i on je jedini način napretka za normalizaciju odnosa dveju država, Međutim, modalitete ovog procesa bi trebalo promeniti i cilj bi trebalo da bude da dijalog postane efikasan. Postignuti sporazumi bi trebalo da imaju direktan uticaj na to da se građanima olakša svakodnevica, a ne da se stvara zabuna i politička napetost u jednoj od dveju zemalja i u okviru pregovaračkih strana. Kao što je sada slučaj, i dalje smo daleko od zaključka dijaloga uprkos tome što je bilo pozitivnih koraka napred.

Briselski sporazum je važan, ali treba da se promeni

Uprkos nekim pozitivnim koracima napred, dug put predstoji pregovorima između Prištine i Beograda.

Početak

Kretanje kroz faze