“Nije ih briga za nas. Nekoliko puta smo dospeli do skloništa za izbeglice, a oni nas vraćaju u Hrvatsku.”

Ovo je pisalo u poruci koju sam primila preko Vacapa (Whatsapp) 29. jula, a poslao mi ju je devetnaestogodišnji Muhamed iz Maroka, iz centra smeštenog u jugozapadnoj Sloveniji, gde je zatočen.

Muhamed objašnjava da je pre toga nekoliko puta uspeo da uđe u Sloveniju, prelazeći planine, ali je prvobitno potisnut u Hrvatsku, a zatim ponovo u Bosnu i Hercegovinu ili Srbiju. Ovakve nezakonite deportacije, koje se zbivaju u proteklih nekoliko godina, zabeležile su ljudskopravaške organizacije kao što su Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) i Savet Evrope, ali i neki evroparlamentarci.

Nevladine organizacije i ljudskopravaški kolektivi, poput Amnesti internešenela (Amnesty International) i Mreže za nadzor nasilja na granicama (Border Violence Monitoring Network), takođe su saopštili da je slovenačka policija od jula 2018. ljudima u pokretu osporavala zakonom propisano pravo da se prijave za azil, a da bi oni potom postali žrtve protivzakonitog lanca potiskivanja iz EU, kao što to sprovode Italija i Hrvatska, potiskujući ljude ka Bosni ili Srbiji.

Muhamed mi je rekao i da je od 19. jula zatočen zajedno sa brojnim drugim tražiocima azila u Centru za strance u Postojni, gradiću u Sloveniji, na pola puta između Ljubljane i italijanske granice.

Jedan od muškaraca iz Centra za strance u Postojni posekao je sebe u znak protesta protiv zadržavanja u tom objektu. Fotografiju ustupila Ambasada Rog.

Zadržani u ovom centru obično se nalaze u procesu deportovanja nakon što im odbace zahteve za azil, ili nakon što se njihov boravak u toj zemlji oceni kao nezakonit, a prema slovu Zakona o strancima. Međutim, tražioci azila i oni koji bi da se prijave za azil, kao što je to Muhamed, donedavno nisu bili odvođeni tamo osim ako su postojale posebne okolnosti, na primer, ukoliko se proceni da postoji opasnost od bekstva ili po javni red i mir.

Posredstvom poruka, fotografija i video-snimaka, neki iz centra su uspeli da dopru do novinara poput mene, kao i do nekih nevladinih organizacija i civilnog društva.

Grupa aktivista je kasnije, 25. avgusta, organizovala proteste u pokušaju da skrene pažnju na ono što se tamo dešava, pružajući podršku aktuelnim protestima koje u samom centru održavaju oni koji su tamo zatvoreni. Upozorili su javnost na ovu praksu slovenačke policije i povukli paralele sa takozvanim mađarskim modelom, koji podrazumeva zatvaranje ljudi dok se nalaze u procesu za dobijanje azila.

Pretnje i deportacije

Centar u Postojni, gde su ljudi stavljeni u pritvor, sastoji se iz velike zgrade nalik na hangar koja je tek nedavno opremljena sa 14 kontejnera. Svaki ima šest kreveta. Pored toga, dostupna su i dva sanitarna kontejnera sa kupatilima i toaletima.

Zvanični kapacitet ovog kompleksa jeste 180 kreveta, premda broj onih koji su tamo zatvoreni varira dnevno. Početkom avgusta, posredstvom imejl-prepiske, iz policije su saopštili da su u ovom centru zadržane 145 osobe, uključujući 42 u procesu deportacije i 65 onih koji su podneli zahtev za azil, ali koji još nisu dobili zvaničan odgovor.

Od ukupnog broja, 38 osoba prijavljeno je u svojstvu tražilaca azila.

Nekoliko dana kasnije, policija je saopštila da su u centru zadržane 142 osobe, uključujući 111 tražilaca azila.

Oni koji su stavljeni u pritvor u Postojni tvrde da im je policija, kada su dovedeni, rekla da će biti stavljeni u karantin zbog pandemije.

Generalna uprava policije poriče da se centar u Postojni koristi kao vid karantina, tvrdeći da se tu sprovode samo osnovni lekarski pregledi. Međutim, odgovarajući na pitanja, oni su napisali da “većina ljudi tamo ostaje duže od 14 dana”, što je karantinski period preporučen u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za one koji su se našli u bliskom kontaktu sa nekim ko je zaražen kovidom 19.

U porukama onih koji su zadržani u centru tvrdi se da je osporeno čak i pravo na podnošenje zahteva za azil, uprkos obećanju policije da će svi, po ulasku u ovaj centar, dobiti priliku da se prijave.

Neki od njih, poput Muhameda, kažu da su već bili lišeni prava na apliciranje za azil i da su zatim iz EU deportovani na Balkan. Kažu da su zatražili pomoć nakon što im je, posle desetodnevnog boravka u centru, prećeno deportacijom u Hrvatsku.

U jednoj od poruka poslatih lokalnoj NVO, X. iz Maroka piše da su uslovi života u centru “užasni”.

“Zatvoreni smo. Neki ovde borave 28, neki 25 dana, a da pritom ne znaju šta će biti s nama”, napisao je.

“Neke izvode, a druge uvode, iako svi imamo isti slučaj i privedeni smo pod istim okolnostima. Nema logike i nema zakona. Neki odlaze bez dokaza o identitetu, dok neke osuđuju na tri meseca.

“Ovde ima bolesnih, a lekarska nega nije dobra. Neki moji prijatelji su zabrinuti šta će biti s nama, a neki razmišljaju o samoubistvu.”

Kršenje zakona o azilu

Iz Kancelarije zaštitnika građana u Sloveniji u više navrata su upozorili na problematično ponašanje granične policije u postupku za azil i na upitan rad Centra za strance u Postojni, koji se zvanično smatra pritvorskim objektom.

Štaviše, ova institucija u svojim izveštajima priznaje da su porodice i deca među onima koji su ovde bili ranije pritvoreni, što je kontroverzna praksa na čije ukidanje pozivaju.

Trenutno zadržani muškarci u Postojni žale se na dodatne nepravilnosti, te iznose optužbe da su prevodioci koji rade za policiju korumpirani i neprofesionalni. To je potvrda sličnih tvrdnji organizacija kao što je Amnesti internešenel Slovenija, dok je Kancelarija zaštitnika građana takođe ovo spomenula u jednom svom izveštaju, pozivajući Vladu da reaguje.

Vapaji sa Balkanske rute

Pristup azilu ostaje problem u Sloveniji.

Kristina Božič

Vapaji sa Balkanske rute

Pristup azilu ostaje problem u Sloveniji.

Kristina Božič