Tokom poslednje decenije, Kosovo se često naziva tehnološkim centrom Zapadnog Balkana, zahvaljujući brzom rastu sektora za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), uključujući veštačku inteligenciju (AI). Ova industrija privukla je hiljade mladih i doprinela osnivanju desetina lokalnih kompanija koje danas izvoze tehnološke usluge na strana tržišta.

Na Kosovu je 2023. godine poslovalo 1.950 kompanija koje pružaju IKT usluge, što predstavlja značajan rast u odnosu na 930 kompanija iz 2020. Najveći skok u sektoru dogodio se 2022. godine, kada je osnovano preko 700 novih firmi, odražavajući sve veći interes i ulaganja u ovu industriju.

Mladi uzrasta od 15 do 30 godina, koji čine nešto više od 23% populacije, ovaj sektor vide kao privlačnu priliku ne samo za profesionalni razvoj već i zbog ekonomskih koristi koje pruža. Prema Institutu GAP, u aprilu 2024. godine, prosečna plata za 50% programera/ki na Kosovu iznosila je preko 1.000 evra – gotovo dvostruko više od prosečne plate u zemlji, koja je 570 evra. Ovi podaci ukazuju na veliki potencijal sektora za otvaranje dobro plaćenih radnih mesta.

U 2023. godini, IKT usluge činile su 9,6% ukupnog izvoza usluga sa Kosova, pozicionirajući ovu industriju kao jednog od vodećih izvoznika u zemlji i jedan od retkih sektora u kojima izvoz premašuje uvoz. Tokom poslednje decenije, izvoz IKT usluga porastao je sa 59,8 miliona evra u 2013. na 284,2 miliona evra u 2023, što predstavlja rast od gotovo 375%.

Ovaj napredak rezultat je usavršavanja radne snage i integracije domaćih kompanija na globalno tržište. Pored toga, sektor nastavlja da privlači strane investitore, pre svega zbog nižih troškova radne snage u poređenju sa regionalnim i međunarodnim tržištima.

Međutim, razvoj ovog sektora gotovo u potpunosti predvodi privatni sektor, bez institucionalne strategije koja bi kapitalizovala njegov potencijal, na primer, kroz povećana ulaganja ili unapređenje obrazovnog sistema kako bi pružio relevantne veštine. Sličan trend postoji i u neformalnom obrazovanju – stručne obuke iz oblasti IKT i AI uglavnom organizuju lokalne digitalne kompanije i onlajn platforme, dok ih javne obrazovne institucije retko nude.

Zapravo, privatne kompanije su glavni pokretač razvoja digitalnih veština na Kosovu. U poslednjih deset godina, one su organizovale nebrojene kurseve za obuku radne snage u IKT sektoru, počevši od petogodišnje dece pa do studenata/kinja u dvadesetim godinama. Mnoge od ovih obuka prvobitno su osmišljene kako bi zadovoljile potrebe kompanija za novim kadrovima, ali su s vremenom pozitivno uticale na celokupno tržište rada, stvarajući novu generaciju tehnoloških stručnjaka/inja na Kosovu.

Za razliku od inicijativa privatnog sektora u neformalnom obrazovanju, formalni obrazovni sistem na Kosovu i dalje je daleko od pružanja neophodnih veština za digitalnu eru.

Ova situacija otkriva dubok paradoks – iako je internet prisutan u čak 96% domaćinstava na Kosovu, javne škole znatno zaostaju u korišćenju tehnologije u obrazovne svrhe. Prema podacima Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija, 2021. godine od ukupno 1.058 obrazovno-vaspitnih ustanova u zemlji, samo njih 705 (66,64%) imalo je pristup internetu. Čak i u školama koje imaju internet, on je često ograničen samo na kancelarije osoblja, a u ređim slučajevima i na IKT kabinete.

Još veći problem predstavlja nedostatak tehnološke opreme u javnim školama. Sve obrazovne ustanove na Kosovu zajedno imaju samo 9.138 računara, što znači da na jedan računar dolazi 35 učenika (9.138 računara na 320.000 učenika).

Obećanja političkih partija za razvoj AI i IKT

K2.0 analizira izborne programe.

Digitalna infrastruktura

Gentiana Paçarizi

Obećanja političkih partija za razvoj AI i IKT

K2.0 analizira izborne programe.

Digitalna infrastruktura

Gentiana Paçarizi