Kad sam ih onaj dan ostavila, znala sam da ih više neću videti
Ispovest jedne žene o nestanku njenih najmilijih.
|2019.08.30
|
Došli su nam ovde u kuću i samo nam rekli da ustanemo. Taman smo bili postavili siniju da jedemo.
U kampu smo jednog dana saznali da su naši muževi, sinovi i braća živi.
Od tih 16 ljudi koje su odveli, samo je Jetmir pronađen.
Onda su došli, ekshumirali ga i odneli tamo gde se rade analize.
Kad bi ga makar pronašli i rekli: "Našli smo ga!", ili kad bi nam kazali: "Spaljeni su, nemojte da se nadate!", barem nešto.
Ne dolaze mi u snu. Možda je i bolje. Tako bi me još više bolelo.
Kumrije Mazrekaj
Kumrije Mazrekaj dolazi iz sela Drenovac smeštenog severno od Prištine. Godine 1999, u ratu na Kosovu, srpske snage su je razdvojile od njenog muža, Arifa, i njihovog najmlađeg sina, Jetmira. Iako je Jetmirovo telo zvanično identifikovano 2007. godine, Arif se još uvek vodi kao nestao.
Ovaj članak je napisan na engleskom.