Neke od tih priča su dospele u ovaj očaravajući film koje je glumačka ekipa odglumila takvim prijateljskim duhom, a ispričane su na način da vas tera na suze od smeha, dok vas istovremeno probada tuga i vidite kako jedan briljantan scenario prelazi sa smešnih na neverovatno potresne scene.

Takve scene poput one kada Šaban, Zekin nerazdvojivi prijatelj, igra igru Mice. Ovaj put, međutim, bez svog prijatelja. Scena, dužine oko pet minuta, iscrpljuje svaki delić vaših emocija, iako sam pokušao odglumim hrabrost na kraju izgledao kao idiot na venčanju. Razdragan, skoro u suzama, dok sam očajnički želeo da puknem u ritmu – ‘O, Eki Rra-maaaaa-nnni!’

“Kosova Calling” pruža višeslojnu priču koja vas, gledano sa površine, čini da se cerekate, ali poput ljute paprike u salati, ona vas lagano obuzima. Na isti način se posledice rata i način na koji takve posledice opterećuju društvo daju u ovoj komediji sa krilima.

Ove priče su mnogo puta ranije igrane u kosovskim filmovima ali se retko govore na ovaj način. Malo režisera uspeva prikazati osećaj i izgled Kosova onako kako to čini KC. Mnogi režiseri su pokušali, a donekle i nisu ispunili očekivanja kada su kopali po posledicama posleratnog mentalnog zdravlja, seksualne frustracije i porodične tajnosti. Način na koji Eki i Jeton pristupaju ovim intenzivno potresnim temama kroz oči duhovitosti, izuzetne lepe prizore – melem za oči – je inspirativan.

Kada Bekim, Zekin sin, beži iz svog gorućeg doma gledaoci saznaju da su njegova majka i prijatelj unutra i gore živi. U publici je i moja majka, koja gleda pravi porodični dom kako gori u pozadini! Međutim, ovaj put se to dešava u filmu, ali je sećanje toliko sveže u svima nama da smo se pogledali u oči i oboje uzdahnuli. Stajala je tu, ponosna na njenog sina, dok je zadržavala suze i sećanja na to šta se zapravo desilo u toj kući.

Vizuelna tema, rat koji besni, izgorela kuća koja je ostavljena netaknuta, a ponovo iskorišćena za film kako bi ispričala priču koja živi u svima nama. Ovo je bilo u najmanju ruku dirljivo.

U ovom trenutku je mali dečak koji je uočio svoju priliku, poput Keme — uobraženog malog deteta u filmu — odlučio prošetati poput minijaturne verzije Al Kaponea kroz bioskop dok je prsio svoje uske grudi i smešio se publici.

Reakcija gledalaca na ključne trenutke u filmu je bila opipljiva, salve smeha koje su se povremeno susretale sa očima punim suza, i saosećajni izrazi lica koji su govorili, ‘znamo šta se zaista događa ovde.’

O, Eki Rrah-maaaaa-nnni!

Naslovna fotografija: Hasan Rrahmani.

Mali brat vas posmatra

Gledanje filma svog brata u srcu Prištine.

Hasan Rrahmani

Mali brat vas posmatra

Gledanje filma svog brata u srcu Prištine.

Hasan Rrahmani