apliciranja za vizu za Sloveniju bio je jedan od najstresnijih trenutaka u mom životu kao 23-godišnjoj studentkinji koja se borila s ispitima. Tada sam bila na poslednjoj godini Pravnog fakulteta na Univerzitetu “Haxhi Zeka” u Peći.

Provela sam sate i sate prikupljajući dokumenta i pripremajući se za pitanja koja su me čekala u ambasadi Slovenije. Svaki mejl i telefonski poziv izazivao je u meni pritisak čekanja i nesigurnosti. Bila sam na ivici da učestvujem u međunarodnom takmičenju u simulaciji suđenja sa timovima iz celog sveta, i znala sam da mi je to jedna od retkih prilika da predstavljam Kosovo na tako visokom nivou, što je samo pojačavalo moju anksioznost.

Kada sam napokon dobila vizu, emocije su bile pomešane: osećala sam entuzijazam zbog putovanja, ali i strah od onoga što me čekalo. Let je bio poseban trenutak. Imala sam osećaj da ne letim samo fizički, već da ulazim u potpuno novi svet, pun mogućnosti. Svaka sekunda u vazduhu bila je korak ka nepoznatim iskustvima o kojima sam sanjala.

Nova dimenzija

Dolazak u Sloveniju bio je kao ulazak u drugu dimenziju. Atmosfera je bila izuzetno uzbudljiva, sa studentkinjama i studentima iz celog sveta koji su se pripremali za takmičenje. Našla sam se pred kulturnim i emotivnim izazovom. Učesnici/e su bili/e studenti/kinje sa prestižnih univerziteta, kao i stručnjaci/kinje u oblasti međunarodnog prava, sa bogatim iskustvom i različitim vizijama o pravu i međunarodnoj praksi.

Susret sa studentima/kinjama i ljudima iz različitih kultura i zemalja suočio me je sa naglašenim razlikama u normama i običajima, što me u početku učinilo da se osećam stranom i nesigurnom. Međutim, ovo iskustvo mi je pomoglo da razvijem duboko poštovanje prema različitostima i naučim kako da se prilagodim novoj sredini. U međuvremenu, predstavljanje Kosova i pritisak takmičenja stvorili su veliki emotivni stres, gde sam se osećala odgovornom za postizanje uspeha, a istovremeno sam se bojala potencijalnog neuspeha. Ova nesigurnost je bila pojačana udaljavanjem od svog uobičajenog okruženja, što je dodatno povećalo osećaj emocionalne distance.

Tokom takmičenja, osećala sam i tenziju političkih razlika među državama. U tim trenucima primetila sam kako politička rivalstva na državnom nivou mogu uticati na lične odnose, čak i u akademskom okruženju.

Nekoliko minuta pre prvog simuliranja, jedan student-organizator nas je otpratio do vrata sale i rekao nam: “Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova nije pravno obavezujuće”, na neki način dovodeći u pitanje nezavisnost naše države pred sam početak takmičenja.

Međutim, bilo je trenutaka kada su ta rivalstva bila prevaziđena. Jedan nezaboravan trenutak desio se kada smo sreli tim iz Slovačke. Iako je to zemlja koja ne priznaje Kosovo u diplomatskom smislu, devojke iz njenog tima su nas pozvale na kafu i, tokom razgovora, izvinile se zbog političke situacije. Taj mali čin prijateljstva bio je izuzetno dirljiv.

Još jedan poseban trenutak tokom takmičenja bio je susret sa profesorkom iz Srbije. Ona je, tokom razgovora sa našom mentorkom, izrazila želju da pozdravi naš tim. “Volela bih da ih pozdravim i pružim ruku. Da li one uopšte žele da pričaju sa mnom, imajući u vidu našu zajedničku prošlost?”, pitala je mentorku. Mi smo, bez oklevanja, odgovorile: “Da”. Dobro smo znale da je to hrabar korak ka izgradnji mostova i rušenju prepreka koje nas dele.

Biti u takvom stimulativnom okruženju nateralo me je da razmišljam o mojim budućim mogućnostima. Kulturni šok koji sam doživela bio je dubok: bila sam okružena ljudima sa različitim iskustvima i stavovima, gde je svaki razgovor bio prilika da učim. Često sam imala duge razgovore sa koleginicama i kolegama, razmenjujući ideje i mišljenja o budućnosti međunarodnog prava i izazovima sa kojima se suočavamo danas.

Kada sam se vratila kući, osetila sam talas emocija koji nisam očekivala. Bila sam tužna celu nedelju, ne zbog depresije, već zbog uticaja koji je ovo iskustvo imalo na moj život. Ono što je učinilo ovo putovanje posebnim bila je iskustvo deljenja tih trenutaka sa drugim mladima, koji su se osećali slično kao ja. Osećaj da sam postala deo šire i raznolike zajednice postao je dragoceno blago koje uvek nosim sa sobom.

Ovo putovanje imalo je dubok uticaj na moj razvoj. Pre svega, nateralo me je da razmislim o mogućnostima koje imamo kao studentkinje sa Kosova i da shvatim da se ne razlikujemo mnogo od studentkinja i studenata iz razvijenijih obrazovnih sistema. Bio je to podsetnik da, uprkos izazovima s kojima se suočavamo, kao što su političke prepreke i tadašnja birokratija u vezi s dobijanjem vize, imamo isti potencijal da razvijemo karijere i doprinesemo poboljšanju stanja na međunarodnom nivou.

Ovo putovanje bilo je više od običnog leta, bio je to korak ka ličnom i profesionalnom rastu. Preporučujem svakoj mladoj osobi da istražuje svet, jer ponekad najbolja iskustva dolaze iz izazova koji nam pomažu da se ostvarimo i razvijemo. Upoznavanje novih ljudi i kultura nam pomaže da shvatimo koliko je bogat svet koji nas okružuje i da, uprkos izazovima, uvek imamo priliku da steknemo nova prijateljstva i razmenimo iskustva.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0

Više od običnog leta

Prvim letom u susret sa svetom.

Donjeta Rexhbogaj

Više od običnog leta

Prvim letom u susret sa svetom.

Donjeta Rexhbogaj