“Moja” maska
Ispovest o poklonu koji mi je nametnut.
|2017.09.28
|
Glas maske, najuverljiviji glas koji postoji, rekao mi je da sam muškarac i da muškarci ne poznaju strah, da ne postoji ništa uzvišenije od muškarca. Niko nije mogao da se suprotstavi muškarcu. Muškarac je na samom vrhu. Muškarac.
Sve sam više voleo da kuvam. Ponekad, kad nikog nije bilo kod kuće, kuvao sam za sebe. Maski se nije dopala kombinacija dima cigare i hrane.
"Ma daj, Besnik. To je Audi. Isti kao svaki drugi automobil. Znaš li kako ćeš lepo izgledati u Audiju, jer si nizak? Učiniće da izgledaš veće. Kao pravi muškarac. A tek brzina. Idi po automobil i prestani da se šegačiš." Uzeo sam kola, odvezao ih do škole i maska i ja smo pobegli a da nam ništa nije zafalilo.
Ljubav. I dalje se osećam kao da bih da uzviknem ovu reč, jer je dosad nisam dovoljno izgovarao.
Ovaj članak je napisan na albanskom.